Откривена биста Слободана Јовановића испред Правног факултета

Свечаности су присуствовали министри правде и просвете, Никола Селаковић и Срђан Вербић, градски менаџер Горан Весић, председник Скупштине града Никола Никодијевић, студенти и наставно особље Правног факултета, као и бројни грађани, преноси Танјуг.

Биста је подигнута средствима Правног факултета Универзитета у Београду.
Премијер Вучић отворио је и новоизграђени амфитеатар у парку иза зграде факултета, где ће се одржавати настава на отвореном.

Вучић студентима права држи предавање "Србија између Истока и Запада", а Аврамовић је у уводном обраћању рекао да је предавање премијера кључни доказ колико држава Србија цени академску заједницу.

Вучић је на почетку предавања замолио студенте да поштују ту високошколску установу и истакао да су рад и учење убедљиво најважнији.

"Молим да се посветите тешком раду, то нико не може да вам одузме", рекао је премијер обраћајући се студентима.

Слободан Јовановић (1869-1958) био је српски правник, историчар, књижевник, политичар, професор и ректор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије и декан Правног факултета.

Рођен је 1869. године у Новом Саду. Од средине 1872. његова породица је живела у Београду, а 1879. Јовановић полази у Прву београдску гимназију коју је завршио 1886. године.

После боравка у Минхену (1886/87) и Цириху, Правни факултет завршио је у ЗЗеневи 1890. године, да би, потом, годину дана специјално изучавао државно право у Паризу.

Крајем 1891. вратио се у Београд и у наредне две-три године био је шеф Просветног одељења Министарства иностраних дела у народу познатог као "Пропаганда".

Јовановић је 1897. године изабран за ванредног професора државног права на Правном факултету Велике школе, а 1899. године објавио је до тада најстудиознију расправу "Јован Хаџић, српски законописац".

За редовног професора Велике школе изабран је 1900, а од 1905. Београдског универзитета.

За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 4. фебруара 1905, а за редовног 4. фебруара 1908, док је 1914. изабран за ректора Београдског универзитета.

Претходно, био је шеф Прес-бироа при Врховној команди Српске војске у Балканским ратовима и у Првом светском рату.

Учествовао је на мировној конференцији у Паризу 1919. године, а за ректора Београдског универзитета поново је изабран 1920/21. године.

Такође, 1928. године је изабран за председника Српске краљевске академије и на тој дужности је остао до 1931, а био је и један од оснивача Српског културног клуба цији је председник постао 1937.

Јовановић је био професор Правног факултета у Београду пуне 43 године, до пензионисања 1940, а био је и дугогодишњи члан Одбора "Српског књижевног гласника" и један од најутицајнијих његових чланова.

Преминуо је 12. децембра 1958. године у Лондону.