Све више деце са поремећајем у говору

Поремећаји говора код предшколске деце у Србији удружени су с поремећајима понашања, учења и пажње. Са децом ради 350 логопеда. Практично, на 25.000 становника имамо једног стручњака за такву врсту проблема. У земљама ЕУ један логопед покрива осам хиљада становника.

"Мој супруг и ја смо принуђени да плаћамо логопеда четири пута недељно, што је 15 евра по термину, што је стварно страшно за моја примања од 23.000 динара", каже Дана Мес, мама првака.

Укидањем логопеда у школама, тврде у Удружењу логопеда Србије, инклузија би постала само пука форма. И не само то.

"Самим тим што нећемо имати логопеда, ако се укине у редовном школству, још више ћемо преоптеретити здравствени систем, који је и иначе преоптерећен и који не успева да покрије европски стандард – да логопед спроводи терапије, уместо једном, два до три пута недељно", каже Наташа Лабовић, председница Удружења.

Завод за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију "Проф. др Цветко Брајовић" у Београду једина је установа такве врсте не само у Србији већ и у региону.

"Завод је и даље у могућности и даље примамо нове пацијенте. Наравно, водећи рачуна да су наши дневни капацитети ипак ограничени. Дневно у нашој амбуланти збрињавамо 200 до 250 деце", истиче др Мирјана Мандић Колар, помоћница директора Завода.

У Министарству просвете кажу да на ту тему имају идеју – логопеде не укидају већ да оформе локалне тимове.

"Ми смо до сада имали ситуацију у Србији да имате три школе у општини и да и најмања школа има логопеда. Дакле, идеја јесте да онда тај логопед пружа подршку деци у неколико школа", појашњава Гордана Николић из Министарства просвете.

Добра вест стиже из Министарства здравља. Кажу да ће се у домовима здравља појачати служба рада са децом која имају развојни поремећај.

Више од хиљаду логопеда чека на бироу. Тај податак је мање битан од чињенице да се деца са проблемима у говору морају третирати о трошку државе.