Бројне жалбе будућих пензионерки

Међу 9.000 службеника који ће до краја године у оквиру рационализације напустити јавни сектор, више од половине су они који одлазе у пензију. Међу њима је највише жена, које са 60 и по година стичу услов за пензију. Међутим, синдикатима и повереници за равноправност упућен је велики број жалби будућих пензионерки које сматрају да је Закон о максималном броју запослених дискриминаторски, јер их тера у пензију.

Када је мењан пензијски закон, највећа битка вођена је око тога да жене не одлазе касно у пензију. Зато се старосна граница помера поступно. Сада је то 60 и по година, што је службеницама прерано, док запослене код приватника пензију једва чекају.

Док неке раднице предузећа "Феман" у Јагодини сматрају да је шездесет и по година превише за жену, друге истичу да то зависи од особе до особе.

Будуће пензионерке из јавног сектора, мање су расположене за разговор, очекују да синдикати штите њихова права. За почетак постављају питање – који закон регулише пензионисање.

"Ми имамо три закона – Закон о раду, Закон о пензијско-инвалидском осигурању као кровни закон, и закон о одређивању броја запослених у јавном сектору. Сва три као да су међусобно посвађани", истиче Слађанка Милошевић из Синдиката правосуђа.

Пензијски закон предвиђа да ове године жена стиче услов за пензионисање са 60 и по година, на основу тога у оквиру рационализације предвиђено је пензионисање оних који испуњавају тај услов. Међутим, Закон о раду помиње 65. годину као ону у којој по сили закона престаје радни однос.

"Основни стандард за дефинисање тих услова је управо Закон о пензионо-инвалидском осигурању, а Закон о максималном броју запослених у јавном сектору га разрађује и дефинише понашање послодавца односно државе када је у питању јавни сектор", објашњава Владимир Маринковић из Радне групе за Кодекс радног законодавства и додаје да Закон о раду не представља никакву препреку.

Између осталог и због несклада међу законима, Министарство рада је основало радну групу која треба да уреди Кодекс радног законодавства. Сматрају да је законски оквир за рационализацију јавног сектора добар.

"Када људи буду одлазили у пензију, то неће бити радна места на која је потребно довести неког другог, дакле неће бити извор новог запошљавања, него искључиво предмет рационализације. Значи радна места која могу бити попуњена са неких нових позиција", истиче Маринковић.

Рационализација не значи и да ће свако ко испуни услов за пензионисање отићи, јер члан 20 закона који то регулише даје могућност да послодовац и запослени, ако за његовим радом има потребе, потпишу уговор о продужетку радног односа.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.