Србија недовољно улаже у здравствену заштиту беба

Смртност новорођенчади и одојчади један је од светских стандарда и важних мерила опште развијености неке земље, а пре свега стања у здравству. Нажалост, Србија не може да се похвали да у здравствену заштиту најмлађих довољно улаже, јер током првог месеца и прве године живота у Србији умире готово двоструко више деце него што је просек у земљама Европске уније.

Да би свако дете у Србији, без обзира на то где је рођено, имало право на одговарајућу здравствену заштиту, Министарство здравља основало је Радну групу која треба да анализира ситуацију и предложи решења у тој области.

Имају осам месеци, један је црн, један плав. Михајло и Јован прави су борци. На свет су дошли шест недеља пре времена, али су добили прву важну битку у животу. Зорица Синадиновић је требало да се породи у Зрењанину, а када јој се здравствено стање погоршало лекари су је упутили у Нови Сад.

"Мени су рекли да морају да буду пребачени у Институт за неонатологију у Београд, јер су у тешком стању, и да у Новом Саду не постоје услови у којима би могли да их лече. Да би могли да их пребаце, ми смо морали да чекамо возило из Београда, са одговарајућим инкубатором. Прво су возили једног дечака за Београд, па су онда чекали то исто возило, па су возили другог. Њихов транспорт трајао је читав дан", каже Зорица.

У Конвенцији о дечјим правима, коју је потписала и Србија, пише да свако дете има право на живот, и на одговарајућу здравствену заштиту.

Али, у Србији није тако. Зато нам је у посети био чувени неонатолог проф. Ричард Плавка из Чешке, који је у данима када је деведесетих у тој земљи била револуција, направио праву револуцију у области неонатологије. Чешка данас има мању смртност беба од много развијенијих земаља у Европи и свету.

"Морам да признам да морате много да радите, много да бисте поправили ситуацију. Пре свега треба почети од организације... Нисам пронашао ниједан центар у Србији, где су под једним кровом и акушери и неонатолози и педијатри, односно где стручњаци могу да брину и о трудној жени и да помогну беби", истиче Плавка.

Др Зоран Радојичић, директор Дечје клинике у Тиршовој, каже да се у разговорима дошло до закључка да то неће бити лак задатак, али да су то и знали, као и то да ће морати у неким фазама неке ствари да се ураде које ће бити болне за целокупни систем.

Боља сарадња акушера, неонатолога и педијатара, оснивање регионалних центара у којима ће, ако не под једним кровом, онда макар у близини бити све што је неопходно за најбољу заштиту и мајке и детета, и школовање кадрова према европским стандардима. То су само неки од задатака, за почетак.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.