Лихт: Љуља се европски чамац, време за редефинисање Европе

"Ситуација је јако драматична и мислим да је невероватно важно да се врло брзо крене у озбиљну размену идеја како редефинисати не само Европу, већ и наше разумевање света. Тога данас нема", рекла је Соња Лихт у интервјуу Танјугу, уочи Форума, који ће, од 30. септембра до 2. октобра, окупити у Београду низ званичника из региона и Европе, укључујући премијера Александра Вучића, као и око 100 еминентих стручњака и професора.

Циљ Форума је управо да покрене дебату какву Лихт сматра неопходном и да буде барем мали корак у правцу разумевања будућности и припремања за све оно што светском поретку предстоји.

Тема петог по реду Форума, "Може ли Европа редефинишати себе", осмишљена је пре неколико месеци и заправо је антиципирала озбиљност проблема са којом се Европа данас суочава. А ти проблеми нису били неочекивани, напротив, каже Лихт.

"Избегличка криза није нешто што није могло да се очекује, напротив. Већ годинама је јасно да је питање само када, а не и да ли ће се дестити", указује Лихт и наглашава да је лично веома забринута што су ЕУ и њене водеће чланице биле "до те мере неприпремљене за ту ситуацију као да нико није размишљао о томе шта ће бити сутра".

Евиденто је, додаје, колико озбиљне проблеме чланице имају да дођу до свобухватне политике, а први разлог томе је управо чињеница да се није размишљало.

"Знате, донети свеобухватне политичке одлуке о једној овако сложеној теми, преко ноћи, преко колена, немогуће је. Али оно што мене забрињава је и то до које мере се Европа ломи. То да није постојала јасно осмишљена политика и сценарији ако ствари крену у овом правцу, а још више што неке земље ЕУ реагују невероватно непријатељски према самој идеји избеглица, којих ће бити све више", каже Лихт.

Зато је, у тренутку када се "све оно што смо до јуче узимали као доктрину очигледно пред нашим очима распада", неопходно поделити одговорност у осмишљавању тег свобухватног решења.

Лихт каже да за столом на коме се буде одлучивало, уз чланице ЕУ, морају да седе и Сједињене Америчке Државе, али и представници земаља Западног Балкана, које нису чланице Уније, али преузимају тетер кризе са којом се Европа суочава.

Америка је, каже Лихт, подсећајући на акције у Ираку и Авганистану и Сирији, одиграла значајну улогу у ситуацији на Блиском истоку и шире и није додвољно само да немачка канцеларка Ангела Меркел и председник САД Барак Обама разговарају.

"Одговрност мора да се подели за ово што се данас догађа и то је један од разлога што мислим да Америка мора да буде за истим столом где је и ЕУ, а не да се задовољи са тиме да каже госпођи Меркел да Европа треба да има једниствен приступ. Не, Европа и Америка треба да имају јединствен приступ", наглашава Лихт.

Исто тако, сматра, и да место за тим столом мора имати регион западног Балкана.

"Не може без западног Балкана. Ако делимо део терета, а делимо га, онда морамо да будемо и део решења. То не значи да ћемо сутра да уђемо у ЕУ, али очигледно морају да постоје неке политике, неке области у којима ћемо бити третирани као да јесмо чланице, поготова у ситуацијама где подносимо терет озбиљнији и од неких чланица", каже Лихт.

То је, додаје, једна потпуно нова подела улога, а у њој би западни Балкан "био много паметнији кад би наступао заједнички, а не дозволио да опет буде подељен на државице које ће се, уместо за европске и глобалне, борити за своје уско схваћене интересе, врло политикантске природе".

Указујући још једном да је овај тренутак веома сложен за Европу, али и цео свет, Лихт подсећа на геополитичке проблеме између Запада и Истока, САД и ЕУ и Русије, али и на нови моменат - а то је да се говори о увеђењу санкција против Кине.

"Имамо јако много тога што уствари љуља европски чамац. Евроскептици или они који су негативнији од тога, сада се радују, али је то радост људи кратког виђења и врло органиченог интелектуленог домета. Дозвољавам себи то да кажем, јер је чињеница да је ЕУ најуспешнији до сада мировни политички пројекат. Ако, не дај Боже, тај пројекат пропадне, где ћемо се ми сви наћи, укључујући и Русију", упитала је Лихт.

Упозорава и да избегличка криза неће нестати сама од себе, те додаје да мигранти који сада долазе то чине због ратних сукоба, а да ће следећи талас бити због растућег утицаја климатских промена.

Ширење пустиње, могућност потапања делова планете за пар година, и ситуација у земљама као што је Бангладеш, који има 150 милиона становника, указују да је реч о озбиљном проблему, додаје Лихт

"Европа је атрактивна због свега што нуди, између осталог, и због географије коју има и према томе она мора да се припреми на огроман талас миграција. Али не само Европа, цео глобални север, који ће бити под притиском глобалног југа", каже Лихт и додаје да је све ово што нам се сада дешава мало у односу на оно што нас чека.

"Нисам никакав песимиста, напротив, али да бисмо размишљали о будућности ми морамо да будемо спремни да схватимо шта је то све што нас у будухности чека. Ако је Београдски безбедносни форум један минимални корак у том правцу, сигурна сам да ће наше три организације имати осећај да смо урадили оно што је неопходно", рекла је Лихт.

Форум почиње академским догађајем посвећеним спољној политици ЕУ

Она је навела и да Форум ове године почиње академским догађајем посвећеним спољној политици ЕУ, после чега следи панел који ће бити посвећен односима између Бепограда и Приштине и округлим столом који је нова форма и који ће бавити ЕУ као мировним пројектом и значајем тог пројекта на западном Балкану.

"Причаћемо о томе како у ствари постојеће тензије и сукобе, који се сваки дан видимо уможавају између осталог и због мигрантске кризе, решавати, билатерално и мултилатерлано кроз разне форзуме сарадње, али све са јачањем европске перспективе јер без ње је врло тешко замислити да је то могуће", рекла је Лихт.

Један од панела бави се и питањем Немачке као оклевајућег лидера Европе, а Лихт -упитана где види будућност Европе у контексту уздизања њене најмоћније чланице - каже да не верује ни у Европу која би била германоцентрична, франкоцентрична или британоцентрична, јер је Европа много више од свих њених чланица.

"И ЕУ је много више, мора да буде. То је један пројекат који подрзаумева да све чланцие део свог суверенитета уствари унесу у заједничку творевину, која очиглендо поред економске и финаснсијске да буде и политичка да би могла да буде ефикасна", каже Лихт.

Она додаје да је у контексту решавања избегличке кризе Немачка значајна зато што је, захваљући својој тешкој историји, боље научила неке лекције него друге европске земље. 

"Страх од милитантног националнизма, ксенофобије и расизма у Немачкој је већи и из тога проистиче и одлука Немачке да прими много више избеглица, него било ко други", рекла је Лихт.

Форумом, указује Лихт, покушавамо да одговоримо и на врло глобалне теме, као што је "Политички ислам и Европа", али и на врло регионалне, европске теме као што је, рецимо, проблем Украјине и питање у којој мери се ненаучене лекције на Балкану одржавају на ситуацију у тој земљи.

"Чинимо све да би Београдски безбедноси форум током два и по дана озбиљних разговора помогао мислећим људима у овој земљи у региону, али и људима ван региона, а долазе нам гости из европских земља, САД, Русије све до Немачке и Француске, ССведске и Норвешке. Заиста ћемо имати заступљеност разних идеја", закључила је Лихт.

Београдски безбедосни форум организују Београдски фонд за политичку изузетност, Европски покрет у Србији и Београдски центар за безбедносну политику.