Кап која мути чашу

Најчистију воду имају Власинско језеро, реке Лим и Дрина. Најлошији квалитет воде је у Војводини, где се за пиће користе подземне воде у којима има арсена. Велики загађивачи су неуређене депоније и фабрике које испуштају отпад у реке и канале.

Небојша Вељковић из Агенције за заштиту животне средине каже да су воде канала и река на територији Војводине у таквом стању да је скоро 80 одсто свих профила у категорији – веома лош.

Подземне воде загађује и претерана употреба вештачког ђубрива и пестицида.

Нада Костић, професор на Медицинском факултету у Београду, каже да Градски завод уопште није пратио какву воду пије чак 40 одсто нашег становништва, првенствено сеоског.

"Значи, ми не знамо да ли су они пили воду која је здрава или ону која је опасна пре свега по здравље", каже др Костић.

Београд је једна од ретких европских престоница која нема постројење за пречишћавање отпадних вода, а канализацију испушта директно у Саву и Дунав.

Градоначелник Београда Синиша Мали каже да се ради на пројектима за изградњу неколико мањих фабрика за пречишћавање вода које ће финансирати "Београдски водовод и канализација" и Дирекција за грађевинско земљиште.

"Највећа фабрика за пречишћавање је фабрика у Великом Селу. Ми ћемо њу радити кроз јавно-приватно партнерство. Ми смо обезбедили новац, то је око 30 милиона евра за тачке 4 и 6, то су два недостајућа дела интерцептора који иде од центра града па скроз до Великог Села. Србија може да очекује помоћ од Европске уније у изградњи постројења за прераду вода", рекао је Мали.

Рајнер Фројнд, менаџер за еколошке пројекте Делегације ЕУ у Србији, каже да су ИПА фондови доступни.

"Из њих већ инвестирамо у управљање отпадним водама. То мора бити суфинансирање са општинама и јавним предузећима. И на крају потрошач мора бити способан да то плати, ствар је политичких одлука колико је то доступно", каже Фројнд.

Сваки четврти евро који добије од Брисела, Србија улаже се у животну средину.

Од укупно 10 милијарди евра, колико је неопходно уложити за постизање еколошких стандарда у Србији, више од половине тих средстава треба уложити у постројења за пречишћавање вода.