Рачуни у блокади, ђаци и наставници крече учионице

Поједине школе годинама не измирују своје обавезе. У Министарству просвете кажу да плате и отпремнине редовно исплаћају, а да је одговорност на локалним самоуправама, које по закону морају да финансирају материјалне трошкове школе, превоз и јубиларне награде.

Седам година је рачун Графичке школе на Новом Београду блокиран. Сада је, кажу, ипак лакше, јер је локална самоуправа измирила више од седамдесет милиона динара дуга за комуналије. Међутим, поправка крова који већ годинама прокишњава није могућа.

"У првој години имамо око 250 ученика, а нисмо имали где да их сместимо, нисмо имали школског инвентара, односно намештаја, клупа и столица за њих па смо нашли донаторе", рекао је директор Графичке школе у Београду Велибор Божовић.

Донатори помажу и при куповини потрошног материјала за праксу. Ученици и наставници, када имају средстава, сами крече учионице.

Слично је и у другим школама у блокади. Највише их је у Новом Пазару, Зајечару, Смедеревској Паланци, Нишу. Међу њима је и Крагујевац, где локална самоуправа од августа ипак проналази средства да деблокира рачуне.

"Наша школа је тада изашла из блокаде, међутим, због појединачних неких накнадних тужби које су стизале или које нису биле стигле на наплату, ми свакодневно упадамо или излазимо из блокаде", каже Татјана Маринковић, директор ОШ "Светозар Марковић" у Крагујевцу.

Договором три министарства – просвете, финансија и државне управе и локалне самоуправе – превазиђен је део проблема.

Помоћница министра просвете у сектору за средње образовање и образовање одраслих Снежана Марковић каже да то значи да локалне самоуправе директно плаћају воду, струју и те текуће трошкове, да не би оно што уплате школи пропало због блокаде.

Из истог разлога отварају се посебни подрачуни с којих се исплаћују отпремнине. Али, рачуни школа остају блокирани.

"Мислим да би права ствар била да локална самоуправа све пита или Градски секретаријат за образовање и дечју заштиту или Министарство, значи да се то централизује", каже Велибор Божовић.

Да се целокупно финансирање рада школа пребаци или Министарству просвете или локалним самоуправама, подржавају и у Министарству за државну управу и локалну самоуправу. Кажу, због подељене одговорности за финансирање, локалне самоуправе не посматрају школе као део свог система. И Министарство финансија лопту пребацује у двориште Министарства просвете.

"Проблем је доста сложен, све је то увезано са читавим системом разних закона и прописа, и није могуће на једном месту једну ствар поправити и променити па да се то реши, већ читав сплет прописа мора да се усагласи. За сада то није могуће", каже Снежана Марковић.

И док не постане могуће, предлаже се да школе унапред планирају потребна средства.

Државни секретар у Министарству за државну управу и локалну самоуправу Иван Бошњак каже да би било добро да убудуће свака школа са својим финансијским планом буде део усвајања локалног буџета, да финансијске службе у градовима и општинама могу прецизно да прате трошкове које им генеришу школе на њиховој територији.

Министарство просвете позива и на јачу контролу трошења средстава у градовима и општинама, како би образовање било бар при врху приоритета.