Асфалт који води у бољи и другачији живот

Пре неколико година завејани су чекали медицинску помоћ која због великих сметова није имала куда да прође. Међутим, кућа са троје инвалида и троје деце је од овог лета на асфалтном путу.

"Сада могу да одем и до продавнице, јер имам електрична колица, а онда и аутомобил – све је потпуно другачије, нама долази санитет сваки други дан, сада без проблема", каже Драгана Виторовић из Беле Реке.

За Срећка обавезна дијализа сада представља мању муку. Протезе су надоместиле ампутиране ноге, возило прилагођено његовим могућностима, а нови пут отворио је шансу за другачији живот.

"Има добрих и честитих и разумних људи који хоће да помогну и који окрену главу на ове сиромашне и болесне, на све. Сада сам се поново родио, мада сам инвалид и болестан, сада сам много срећнији", рекао је Срећко Виторовић.

У читавом селу сакупљао се новац за изградњу пута. Мештани уз помоћ свог земљака у иностранству обезбедили су два милиона динара, а Општина је додала још пет милиона. По том моделу гради се и у другим селима, све како би се живот олакшао.

"Скупили се, урадили и ово је велика ствар за нас. Ово село има доста младих, а да је пут дошао раније, било би их и више – лакше нам је за репроматеријал, за продају сира и кајмака, сада нам се мили и да одемо, и да нам неко дође", каже Благомир Спасојевић из Беле Реке.

Директор Дирекције за изградњу у Новој Вароши Мирољуб Шапоњић каже да грађани у многим местима прикупљају новац за изградњу.

"Сада имамо слатке муке јер на много места су грађани кренули да прикупљају и прикупили средства. Њихова прикупљена средства чак и превазилазе нашу партиципацију и учешће за ову годину, али се надам да ћемо то што смо обећали и урадити", рекао је Шапоњић.

Пред овим ентузијазмом и туђом невољом, и извођач радова је уложио новац – па је тако уз пројектовани део, урађен и крак пута до Срећкове и Драганине куће.

"За толико се увек може одвојити и помоћи. Треба бити солидаран, не треба човек да размишља да само он живи. Дај да се помажемо што се може помоћи, то су увек били моји мотиви", говори Војко Пурић из предузећа "Златар путеви".

И док се сада у Виторовићима моторизовало све, од деде Срећка до унучића Михајла и Круне, Бела Река се с правом поноси титулом села са највише малишана, узорним домаћинима, али и донаторима који враћају веру у доброту и вољу да се, ипак, нешто учини и за друге.