Ко покушава да заради на мигрантима

Од 16 контролисаних радњи, у четири су откривене неправилности. Три објекта ће бити привремено затворена и биће покренута два прекршајна поступка.

Једна од радњи која је контролу прошла глатко је и апотека у Загребачкој улици. Књиге су уредне, а промет од када су мигранти у околини знатно повећан. Према речима власнице, највише купују лекове за температуру, ожиљке, жуљеве, оједе и против болова.

"Они обично долазе са еврима и доларима, не знају да је наша валута динар, и то је велики проблем, зато што морамо да им објаснимо да морају да оду у мењачницу, и ту се стварају велике гужве и закрчења. Оно што је заиста занимљиво, воле да се ценкају", каже власница апотеке Татјана Стевановић.

Ценкају се, али, према речима власнице апотеке и самих миграната, примедбе на цене немају.

"Највише новца трошимо на одећу, јер смо све изгубили током пута. Храна јесте скупа, али је свакако јефтинија него у Грчкој", кажу мигранти и додају да за плаћену робу добијају рачуне.  

За изнајмљивање кревета у хостелу, каже један Сиријац, платио је десет евра.

Половином јула, када се број миграната у Београду повећавао, одређени хостели су повећавали цене за њих, па су надлежни на неколико објеката ставили катанац.

Од почетка године кроз Србију је прошло око 120.000 миграната. Према проценама, за обезбеђивање основних потреба као што су храна, одећа, лекови и преноћиште, дневно потроше у Србији више од пет милиона евра. Међутим, сумња се да већи део тог новца заврши у илегалним токовима.