Годишњица нестанка новинара у Ораховцу

На месту где је табле са именима несталих новинара, УНС и ДНКиМ су поново затражили да надлежне институције, Еулекс и Унмик, Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије и Суд за ратне злочине на КиМ који треба да буде основан, покрену и обнове истраге, јавном кампањом и кроз институцију заштићених сведока подстакну истраге и појединце да проговоре о злочинима над новинарима.

"Ми очекујемо правду и надамо се да ће неки нови људи у Специјалном суду да одговоре на питања која годинама постављамо- зашто наше колеге Ђуро Славуј и ранко Перенић нису данас међу нама, ко јеодговоран за отмице", рекао јеБудимир Ничић, председник ДНКиМ.

Новинарска удружења подсећају да нису расветљене ни друге отмице и убиства новинара у Покрајини, Љубомира Кнежевића, Александра Симовића, Марјана Мелонашија, Момира Стокуће, Мила Буљевића.

"Ја верујем да ми који смо живи не смемо да престанемо да трагамо за истином о судбини наших колега и не смемо да одустајемо од чињенице да је убиство новинара и покушај убиства истине", каже Милорад Додеровић, члан управе УНС-а.

"Остаје нам нада и за ове људе да ћемо сазнати шта им се догодило и шта се то страшно догађа у заједници, у друштву које 18 година крије шта се догодило људимакоји су имали јавну одговорност и јавни посао", наводи Живојин Ракочевић, новинар.

Спомен плоча на месту где су Ђуро Славууј и Ранко Перенић последњи пут виђени, ове године није рушена. Претходне три јесте, а да ни за то нико није одговарао.

Канцеларија за Косово и Метохију поново је позвала Еулекс и све надлежне међународне и локалне институције да обнове истрагу и пронађу и процесуирају починиоце отмице новинара, Славуја и Перинића, као и починиоце осталих злочина над новинарима на Косову и Метохији.

Ђуро Славуј и Ранко Перенић су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочиште да ураде прилог о повратку отетих монаха.

Аутомобил у којем су били, плава "застава 128", никада није пронађен, а до данас породице Перенић и Славуј немају никакве званичне информације о њиховој судбини.

Канцеларија за Косово и Метохију подсетила је да још увек нису расветљена ни убиства и отмице Љубомира Кнежевића, новинара приштинског 'Јединства' и дописника 'Политике', који је отет 6. маја 1999. године код Вучитрна и Александра Симовића, новинара и преводиоца, који је нестао пре тачно 16 година, 21. августа 1999. године у Приштини.

Такође, Марјан Мелонаши, новинар српске редакције Радио Косова, нестао је 9. септембра 2000. године у Приштини, Момир Стокућа, фоторепортер, убијен је 21. септембра 1999. године у породичној кући у центру Приштине, а медијског радника Мила Буљевића је 25. јуна 1999. године, недалеко од избегличког центра у Приштини, отела ОВК.

Поред њих, на Косову и Метохији убијени су и албански новинари листа "Бота сот" Беким Кастрати (2001) и Бардиљ Ајети (2005).

"Коначно расветљавање ових злочина и проналажење и кажњавање њихових виновника, био би предуслов за изградњу поверења српског народа у међународне и покрајинске инситуције на Косову и Метохију, као и за нормализацију суживота у Покрајини", навела је у саопштењу Канцеларије за Косово и Метохију.