Тегобе миграната – од жуљева до опекотина

Из Сирије до Србије, прешли су неколико хиљада километара. Путовали су више од двадесет дана, углавном пешице, носећи седмомесечну бебу. Та породица у Србији је нашла привремени смештај.

"Потребан нам је лекарски преглед за бебу, лекови, али и пелене", каже отац. Мајка је у петом месецу трудноће. "Дуго сам пешачила, па сам сада забринута да ли је беба добро", каже мигрaнткиња.

Помоћ лекара најчешће траже деца и труднице.

"Јављају се деца са великом температуром, проливом и повраћањем. Деца су доста дехидрирана. Међутим овде добију адекватну негу... Јавља се и доста трудница, које су, такође, доста дехидриране и имају болове у ногама грчеве од пешачења", каже Марија Грујић Станковић из Војне болница у Нишу.

То су и најчешће тегобе миграната. У Министарству здравља кажу да је епидемиолошка ситуација стабилна.

"На терену имамо неких ситнијих повреда – жуљева, ситнијих акутних прехлада или понеку опекотину од сунца. Али неких озбиљнијих здравствених тегоба, али и неких заразних, за сада нисмо имали", наводи Весна Књегињић из Министарства здравља.

Из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић каже да људи који су дошли у Србију, већ дуго времена су боравили у Европи и да су прошли су кроз друге земље.

"Нема индиција да су болесни, на крају крајева, на Прешеву се сви они прегледају", каже Ђуровић.

У прихватним центрима, мигранти – поред хуманитарне, добијају и лекарску помоћ.

"Сваки мигрант који добије потврду на уласку у земљу, са израженом намером за азил може да приступи било ком надлежном Дому здравља", каже Весна Књегињић.

Храну и воду добијају од Црвеног крста. За нешто више од два месеца, подељено је око 30.000 пакета хране. Ипак, то није довољно, потребне су пелене за све узрасте, гардероба, обућа и средства за хигијену.

Председник Црвеног крста Србије Драган Радовановић каже да се налазе у финалној фази склапања уговора са УНХЦР-ом где ће се обезбедити средства за храну.

"И са Међународном организацијом Црвеног крста, то је такозвани ДРЕФТ, то је апел за ургентна новчана стања. То су средства која се покрећу у оваквим ванредним ситуацијама, где ће бити обезбеђена за храну, хигијену, дечју храну", каже Радовановић.

Већина миграната задржава се у Србији до три дана, показује анкета Црвеног крста. Међу њима је највише мушкараца, више од две трећине.