Мигрантима интернет као путоказ и једина веза са породицом

Шта је горе од тога да останете без струје на телефону? То да сте остали и без куће и без земље и без нормалног живота на који сте навикли. Са празном батеријом на телефону који вам је једина веза не са светом него са животом.

Једно од места где мигранти у Београду бесплатно могу да користе интернет јесте Миксалиште у Савамали, а пуњење телефона могуће је сваког дана од 10 до 16 сати.

"Интернет ми је све. Само тако могу да се чујем са породицом и пријатељима", каже Фаузи, избеглица из Сирије.

Најбитније им је да родитељима јаве где су јер се забрину ако се не јаве. Комуницирају и преко Вотсапа, Фејсбука и Вајбера.

"Када идем у кафић, морам да платим за бежични интернет. Купим кафу, кока колу", каже Ахмет.

Алтернатива је куповина СИМ картице са интернет пакетом, која кошта колико и кафа.

Са члановима породица и међусобно комуницирају релативно лако, путем интернета, али су о ценама смештаја, хране и превоза у Србији веома лоше информисани. А где нема информација, могуће су злоупотребе.

Због тога избеглице флашу воде некада плаћују 1.000 динара, аутобуску карту Прешево–Београд 60 евра, а ноћење у хостелу 50 евра.

"Највећи проблем је то што ови људи знају да су жртве. Они су свесни да овде немају шта да траже и да морају да ураде све само да би наставили пут. Тако да пристају и да плате више, не пријављују злоупотребе инспекцијама јер немају личне карте", каже Радош Ђуровић из Центра за помоћ тражиоцима азила.

Активисти центра се против злоупотреба боре информисањем. Избеглицама деле летке са важним бројевима телефона, ценама аутобуских карата, мапом јавног превоза.

Мигранти помало стрепе од друштвених мрежа јер се боје да би их тамо неко могао лоцирати и депортовати.

Колико је избеглицама свака информација важна, сведоче и они који су од рата бежали деведесетих.

"Били смо међу својима, познавали смо језик и културу, и опет нам је било тешко. Нама су успут продавали животне намирнице, хлеб, воду, бензин, по многоструко већим ценама. А камоли овој сиротињи која долази из ко зна каквих земаља, где се не разумеју", каже Саво Штрбац из Документационо-информативног центра Веритас.

Леци које добијају избеглице у Београду ускоро ће се наћи на интернету на арапском, персијском, француском и енглеском језику.

Још би лакше било када би постојала апликација за мобилни телефон преко које би сазнали све што би могло да им умањи ионако превелике муке.

За почетак, довољно би било да имају временску прогнозу уз савет где је најближе склониште. Или тањир бесплатне супе.