Горска служба спасавања, одговорне одлуке у стресним ситуацијама

Један од њих је и Немања Милић, који је за протеклих девет година, учествовао у више од 100 интервенција ГСС-а. Каже да су сви спасиоци у тој служби повезани истом идејом – како спасити људски живот.

"Другарство је велики и значајан део те службе, јер су познанства и искуства са тим људима највећа вредност", рекао је Танјугу.

Милић истиче да је велика част и привилегија бити члан такве једне службе.

Сећајући се својих почетака и мотива за приступање, рекао је да се још као дете на скијању на Копаонику дивио спасиоцима који су збрињавали повређене у тешким условима и замишљао како ће и он кад порасте да постане спасилац.

Објашњавајући како изгледа спасавање, Милић каже да се по пријему информације да се неко повредио, она преко радио станице прослеђује свим спасиоцима који су тог дана дежурни, на пример на Копаонику, а да крећу они који су најближи месту повреде.

"По доласку, локација се обележава и осигурава како би другим скијашима јасно дали до знања да се на стази нешто дешава. Приступ повређеном након личног представљања започиње се визуелним прегледом особе, а затим се кроз разговор са истом прикупљају информације о начину како је дошло до повреде, како се особа осећа", објашњава Милић.

Када се установи врста и тежина повреде, започиње се са санацијом повреде и обезбеђује се адекватан транспорт који ће повређеном, како додаје, обезбедити најудобнији положај у току воžжње до здравствене установе.

Каже и да у таквим ситуацијама паници нема места, да у њима треба остати смирен и размишљати само како повређеној особи пружити прву помоћ.

"Не треба доносити брзоплете одлуке, већ се концентрисати на примену најбезбеднијег сценарија", рекао је он.

Тешке одлуке током мајских поплава

Спасилац ГСС Стеван Месаровић додаје да се њему дешава да се по завршетку пружања помоћи “преслишава” да ли је све урадио како треба, да ли се придржавао свих правила и процедура, али и тога како се повређена особа осећала и да ли је неком својом грешком “произвео неку нелагодну ситуацију”.

"Стално преслишавање помаже да одржим своје знање пружања помоћи као и да још боље реагујем у ситуацијама са којима се сусрећемо", каже Месаровић.

Њему, али и његовим колегама, једна од најстрашнијих ситуација биле су мајске поплаве и онај моменат у којем је требало одлучити да ли прво помоћи детету од две-три године или старијој особи којој је позлило.

Са поносом каже да су чланови Горске службе спасавања успели да за време мајских поплава у Обреновцу евакуишу око 1.200 људи, што младих, што старих.

Иначе, током године, спасиоци ГСС-а свакодневно пружају помоћ повређенима на скијалиштима у току зиме на Копаонику, Старој планини или Златибору, а укупан број санираних повреда у току ски сезоне је око 1.000.

"Оно мало слободног времена које имају Милић и Месаровић, пошто су заљубљеници у природу, проводе у скијању, планинарењу и једрењу.

Иначе, ГСС су давне 1952. године, основали искусни алпинисти. Сада међу 250 чланова, осим алпиниста, има и спортских пењача, спелеолога, ронилаца, скијаша, параглајдериста".

У овој служби кажу и да би желели да своју делатност прошире на целу територију Србије и да, поучени искуствима од мајских поплава, почну да обављају обуку на брзим водама и спасавањима на води.