Судије: Број функционера свакодневно расте

Пре свега, подсећају у отвореном писму, да се владавина права остварује, између осталог, поделом власти и независном судском влашћу, и да је Високи савет судства независан и самосталан орган који обезбеђује и гарантује независност и самосталност судова и судија а Државно веће тужилаца самосталан орган који обезбеђује и гарантује самосталност јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца у складу са Уставом.

Судска власт, и правосуђе уопште, никада се нису мешали, па тако ни сада немају претензије да утичу на уређење осталих грана власти и уређење државних органа, пише у саопштењу.

Ипак, примећују да се број функционера свакодневно увећава, наводи се у саопштењу.

Сваки десети функционер 

Према подацима из регистра Агенције за борбу против корупције у односу на јануар 2014. године када их је било укупно 36.000, укупан број функционера је данас 45.649 наводе судије.

Имајући у виду објављени укупан број запослених у јавном сектору, функционери чине скоро 10 одсто од тог броја. Смањењем броја функционера, расходна страна буџета била би растерећена, а за грађане не би било штетних последица.

Овим писмом, како се наводи, упозорава се јавност да је одлука о рационализацији у правосудним органима Србије донета једнострано и супротно начелима које је Влада сама прописала у Предлогу Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору.

Како се истиче, начело функционалности подразумева организацију вршења послова у складу са њиховом природом, начином обављања и њиховом међусобном функционалном повезаношћу….

Начело ефикасности, како се наводи, подразумева организацију рада успостављену на начин којим се у највећој могућој мери, са оптималним бројем запослених, омогућава ефикасно извршавање закона и задовољавање потреба грађана и других субјеката.

У вези са тим, наглашава се да су у правосуђу извршене две рационализације, прва 2007. године и друга 2009. године, када је више од 2.000 најискуснијих радника било приморано да оде из правосуђа, а које су довеле до евидентне преоптерећености и „загушености“ судског система, док извршна власт већ дужи низ година води негативну кампању против правосуђа, а истовремено пласира неистиниту тврдњу да улаже у правосуђе.

Подсећа се да правосуђе није јавни сектор него грана власти.

''Истина, правосуђе је увек било третирано као јавни сектор увек када је требало да се смањују плате и број запослених али је од повећања плата у јавном сектору увек изузето ранијим одлукама и садашњим изјавама и највама представника извршне власти.

Посебно, како се наглашава, треба имати у виду сврху доношења закона, да би уштеде на основу рационализације у правосуђу биле незнатне, а суштински би погубно деловале на функционисање судова и тужилаштава.

У Републици Србији би по системазизацији требало да има 3.089 судија и 827 јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, односно укупно 3.916 носилаца правосудних функција, иако тај број није попуњен, а што чини око 0,8 одсто од последњег објављеног укупног броја запослених у јавном сектору (493.000 без јавних предузећа) и 11.600 осталих запослених у правосуђу, што чини око 2,5 одсто од укупног броја запослених у јавном сектору.

Смањење запослених у правосуђу, осим што би представљало недозвољен утицај и мешање у судску власт, довело би до занемарљивих уштеда, наглашава се у саопштењу.

Како се додаје, неприкладно је и супротно уставним начелима поделе власти, независности судске власти, као и владавине права да о броју запослених у правосуђу одлучује извршна власт, тако што министар одређује мерила о потребном броју запослених који прате у раду носиоце правосудних функција и тиме директно утиче на (не)функционисање судске власти, а тек предлог да то убудуће (до 1.6.2016. године, а који рок се већ мењао, па нема препреке да тако буде и у будућности, тј. да се поново не продужи).

У саопштењу се истиче да је тек недопустиво, неприхватљиво, а и противуставно да о броју незапослених одлучује генерални секретаријат Владе уз прибављено мишљење министарства надлежног за послове државне управа и локалне самоуправе и министарства надлежног за послове финансија, полазећи од образложеног предлога министра надлежног за послове правде (чл. 4. Предлога закона).

У циљу јачања судске власти, требало би да мерила за одређивање броја судског и тужилачког особља прописује Високи савет судства, односно Државно веће тужилаца, наводи се у саопштењу.

Приликом опредељивања за било какве мере, како се истиче, мора се узети у обзир реалност, а то је да је правосуђе годинама у фази реформе и да је у претходном периоду предузето низ непромишљених, брзих, скандалозних, често неодговарајућих мера, које су довеле до негативних последица, пре свега, за грађане.

Како је увођењем тужилачке истраге повећана надлежност и обим посла, потребно је повећати број запослених у тужилаштвима, а свако даље смањење броја запослених у правосуђу додатно би дестабилизовало судску власт и цео правни систем и грађанима отежало и успорило приступ правди, наглашава се у отвореном писму Друштва судија Србије, Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца и Синдиката правосуђа Србије.