Кад потече српски мед

Мед је вековима и слаткиш и лек. Ани Голубовић пчеларство је и љубав коју је наследила од оца. Почела је пре 10 година са три кошнице, a данас их има педесетак.

"Прошле године је била лоша паша, али било је погодно за размножавање и повећао се број, већ ове године је исто, па сам сад решила и да унесем мало професионализма и корист да се има", каже Ана Голубовић.

А пре користи на тржишту, кошнице морају да се региструју и обележе како би се знао њихов број и локација.

"Регистрација кошница је око 50 динара, то је цена плочице и рада на уносу података у регистре. Након тога се једном годишње ради једна акција за попис пчелињих друштава и њихова пријава", каже Зоран Ивановић из Управе за ветерину.

Без 200 кошница не може да се заради просечна српска плата, кажу упућени.

"По свакој кошници морате да уложите око 200 евра и одређену суму за опрему, наравно све то вам је неопходно ако хоћете да пчеларите и наравно потребна су вам превозна средства. Улагања се исплаћују за неких пет година и после тога можете да рачунате на стабилну зараду", каже Родољуб Живадиновић из Савеза пчеларских организација Србије.

Малопродајна цена меда је од 800 до 1.200 динара по килограму. Откупна од три до пет евра. Али док не стигне слатка зарада, пчелари често окусе и мало жучи. На највећи проблем – климу, не могу да утичу.

"Други од проблема је хемија, са којом имамо веома много проблема, значи од раног пролећа до касно у јесен суочавамо се са тим проблемом који се заправо зове очување пчелињег фонда, и трећи проблем је појава фалсификованог меда на тржишту", каже Саша Чолак, председник Удружења пчелара из Кикинде.

Пчеларе држава субвенционише са по 500 динара за сваку обележену кошницу.

"Сви пчелари који купе опрему, сву опрему пошто је палета широка, за до два милиона динара добијају повраћај од 40 до 55 посто у зависности од тога да ли се налазе у маргиналним подручјима или не", каже Ненад Катанић, помоћник министарке пољопривреде.

Ако се узму у обзир потребе европских потрошача, српски мед је важан стратешки производ. Колико простора за извоз имају наши пчелари говори податак да на пример један Немац годишње поједе шест килограма меда, а грађанин Србије не више од 300 грама.