Факултети одлучују о броју рокова

Ограничења не поставља министарство, већ факултет. То је, кажу студенти - мач са две оштрице. Има их ригидних са мало испитних рокова, а има и оних који повлађују студентима.

Представник СКОНУС-а Недељко Мишић рекао је да уколико је четири испитна рока, а неки факултети имају више од 12 испита у току једне године, велики број испитних обавеза просто није временски могуће испунити све услове.

"С друге стране уколико имамо пет или више испитних рокова студенти могу да одреде да у једном положе пар испита, у другом опет друге испите и тако испланирају целу годину", навео је Мишић.

Међу деканима мишљење је подељено.

Декан Економског факултета у Београду Бранислав Боричић рекао је да као професор математике може да докаже теорему, да је број испитних рокова обрнуто пропорционалан ефикасности студирања.

"Што више рокова - то спорије студирање. То је сада изнуђено решење, министарство просто жели да се у то не меша, то јесте посао министарства. Није лепо да у Србији буде шаренило испитних рокова, мислим да то не треба потпуно препустити факултетима", рекао је Боричић.

То није пребацивање одговорности, одговарају надлежни. Ако су студијски програми у надлежности факултета - онда су такође и рокови јер је реч о једној целини, објашњавају надлежни.

Уз сваку одлуку о броју испитних рокова - очекују и објашњење.

Зорана Лужанин из Министарства просвете, науке и технолоског развоја рекла је да свака одлука мора да буде образложена.

"Значи ако факултет каже 30, онда факултет мора да образложи како ће се реализовати редовна настава. Ако хоће два рока онда нека објасни да ли то може да се реализује. Ако су стручни да саставе студијски програм, и да обезбеде одговорајуће компетенције студентима, онда су и стручни да процене колико рокова је оптимално", рекла је Лужанин.

Шароликост студијских програма диктираће и учесталост рокова. Лимита нема. Једини услов је да рокови не смеју угрозити суштину - квалитет редовне наставе.