Живот у Кукујевцима, обећаном крају Србије

У селу Кукујевци мало ко кука, иако је већина мештана избегла из Хрватске, деведесетих година, оставши без свега. Колико су успешни, говори то што живе у месту у којем човека без посла нема.

Уверили смо се да у овом сремском селу од око две хиљаде мештана, не ради само онај ко неће или није радно способан. Посла има и за људе са стране.

"Ја живим у Шиду и тамо нисам могла да нађем посао. Покушавала сам дуже време, и овде сам чула да траже радницу, за рад у књиговодству. Послала сам свој си-ви, примили су ме. Радим већ седам месеци и јако сам задовољна", каже књиговођа Кристина Рајакова.

На више од 1.200 хектара кукујевачког атара узгаја се дуван – највећа је површина под том индустријском културом у Србији. Зарада је солидна, али и репутација села је додатни мотив за напредак.

"Живети је добро. Сви раде, сви имају примања, нормално да је добро", каже узгајивач дувана Дарио Марић.

Добро је и што се у последњих годину дана овде родило више од 20 беба. Преко три стотине младих има мање од 15 година. Мештани се надају и већем напретку јер старије има ко да наследи.

"Поруку, да само људи морају да раде, да су створене нове околности, да више нема државних фирми, све се мора радити приватно, мала и средња предузећа и пољопривреда. Ми смо схватили да је у томе опстанак, да би родитељи могли да своју децу ишколују, да заврше школе и да остану на селу", објашњава председник Савета Месне заједнице Кукујевци Мирослав Стојчевић.

Кукујевци се налазе у близини ауто-пута Београд–Загреб, имају железничку пругу, а протеклих година отворен је низ пољопривредних и других предузећа.

Ратари и воћари плодове извозе на руско тржиште. Осим домаћих, имају и сезонске раднике – сваког лета стотинак. Хвале се радом, али жале што се више не враћа у сеоску касу – годишњи буџет је нешто већи од четири милиона динара.