Зашто је неопходно смањити емисију гасова

У последњих 25 година, емисија гасова стаклене баште у Србији је смањена за 25 одсто. Главни разлог је смањена индустријска производња. Када је у питању добијање енергије, највише се ослањамо на угаљ.

Директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић каже да је Србија, према споразуму са енергетском заједницом, у обавези да до 2020. има 20 одсто производње енергије из обновљивих извора.

"Производња енергије представља највећи извор емисија са ефектом стаклене баште. На територији наше републике, то је негде око 80 одсто колико добијамо из енергетског сектора. Уласком у систем трговине емисија српске компаније, које на годишњем нивоу испусте око 40 милиона тона, ће партиципирати, односно имати трошкове за те емисије", каже Радовић.

Извор емитовања угљен-диоксида је и отпад. У Србији се мали део отпада сакупи и рециклира, углавном завршава на дивљим депонијама. Сваке године све је више амбалажног отпада. Прошле године пуштено је у промет 330.000 тона амбалаже, од чега је сакупљено свега 30 одсто.

"Ми ћемо за ову годину сакупити 38 посто амбалажног отпада који је пуштен у промет. До 2019. године се предвиђа да то буде 60 посто, и оно што је врло важно је да са све већим сакупљањем амбалажног отпада утичемо и на емисију угљен-диоксида, да се смањује из године у годину. Да би се тај тренд наставио и даље је врло важно да се уђе у примарну селекцију", каже Виолета Белановић Кокир из "Секопака".

Циљ ЕУ је да до 2030. године смањи емисију гасова за 40 одсто у односу на 1990. годину. То је смањење за количину коју сада емитују Немачка, Француска и Велика Британија. Моћи ће да се тргује вишком или мањком права на емисију одређене количине гасова.

"Зависно од технологије, моћи ћете да емитујете мање или више. Ако користите нуклеарну енергију, онда ћете имати мању емисију, а ако нема емисије, нећете ни морати да купујете права за емитовање. Ако користите угаљ, онда ћете више емитовати штетне гасове и купићете више права", каже Никола Дебисје, експерт за животну средину Делегације ЕУ.

Као пример наводи Немачку, где се са угља прелази на обновљиве изворе енергије у енергетском и индустријском сектору, и где постоји велико побољшање, на пример, у погледу ефикасности.

Стручњаци упозоравају да је свету остало само 30 година безбедног периода коришћења фосилних горива у коме гасови стаклене баште могу да се емитују у атмосферу.