Када џепне крађе постану породични бизнис

У просеку месечно само један џепарош украде више десетина новчаника и то највише у градском превозу. Многима је то једино занимање, а некима чак и породични бизнис. У полицији тврде да лако могу да се обрачунају са њима, али да пошто их ухвате, све даље зависи од јавног тужиоца.

Шеф Одсека за џепне крађе београдске полиције Александар Митровић рекао је да се по налогу тужиоца та лица најчешће пуштају на слободу или буду приведена тужиоцу, који их након саслушања пушта на слободу.

"Поступци због тога трају и неколико година, имамо случај да и после пет година позивају људи на сведочење, а све време они врше кривична дела", каже Митровић.

С друге стране, тужиоци тврде да џепароше брзо изводе пред суд, а да за повратнике предлажу затворску казну. Међутим, колико често траже да она буде оштрија од оне коју је суд одредио, нисмо добили конкретан одговор.

"Када проценимо да то није одговарајуће и сматрамо да се том казном неће постићи сврха генералне и специјалне превенције", каже Славица Јокић из Првог основног јавног тужилаштва у Београду.

Међу џепарошима све је више деце до 14 година, која се по закону не могу казнити, напомињу у МУП-у. Тако је рецимо само један дечак већ са 13 година имао више од 360 кривичних дела и 110 пријава. Боља ситуација, тврде, није ни са онима узраста од 14. до пунолетства.

"Поступци према малолетницима су доста блажи, трају дуго и они на крају не добијају адекватну санкцију која би их одвратила од будућег вршења кривичних дела, тако да на тај начин они касније постају и озбиљни лопови и врше кривична дела практично цео свој живот", каже Митровић.

Џепароши су добри психолози, истичу стручњаци.

"Мисли се да одлично процењују жртву, не нападају они свачију торбу, новчаник или џеп. Не иде један џепарош сам, један вас нагази да вам одвуче пажњу, други вам отвори торбу, а ваш новчаник је по правилу одозго а не испод свих ствари, и онда је њему олакшан посао", каже криминолог Златко Николић.

Познаваоци прилика оцењују да је казнена политика према џепарошима у пракси блага јер правосудни органи то дело не сматрају друштвено опасним.

У прилог томе може да говори и податак да је у последње две године порастао број Бугарки и Румунки које џепаре у Србији.