АИ: Србија и Македонија на удару емигрантске кризе

Хиљаде избеглица, азиланата и миграната, укључујући децу, путује опасном рутом преко Балкана где трпе насиље, злостављања и изнуде од власти и криминалних банди, срамотно напуштени од азилантског система ЕУ, због чега остају у Македонији и Србији у клопци без заштите, наведено је у најновијем извештају АИ, преноси Танјуг.

Прекршаји против емиграната и избеглица у Македонији, Србији и Мађарској доприносе све већем броју угрожених људи остављених на цедилу у правном вакууму широм Балкана, а Србија и Македонија постале су "сливник" за поплаву избеглица и миграната које у ЕУ, изгледа, нико неће да прими, наводи се у извештају АИ.

Ситуација је погоршана гурањем назад или депортацијом на свакој граници, ускраћивањем приступа азилу и путовањем ка ЕУ рутом која није безбедна и легална.

Извештај је заснован на подацима које су прикупиле четири истраживачке мисије у Србији, Мађарској, Грчкој и Македонији од јула 2014. до марта ове године и на основу 100 разговора са емигрантима.

Број приведених због илегалног преласка границе између Србије и Мађарске повећан је 2.500 одсто у односу на 2010. годину (са 2.370 на 60.602), а траса коју избеглице највише користе води морем из Турске у Грчку, а затим даље кроз Македонију и Србију до Мађарске.

АИ наводи да су емигранти изложени насиљу на свом путу, као и да морају да подмићују царинике и полицију, од које добијају уцене и батине.

Према исповести једног мигранта, гранична полиција Србије у близини границе са Мађарском тражила је од његове групе по 100 евра за пролаз даље, запретивши да ће их вратити уколико не буду хтели да плате.

Избеглица из Авганистана посведочио је да је његову групу македонска полиција батинама потиснула назад у Грчку и да су том приликом тукли и његовог сина од 13 година.

Неки од саговорника АИ тврде да су потиснути преко македонске границе више од 10 пута, а други да су били мета напада банде која им је претила ножевима.

АИ оцењује да су услед неделотворног система азила, појединци који подносе захтев за азил у Србији и Македонији суочени са озбиљним препрекама, истичући да је током прошле године у Македонији одобрен азил за 10 особа, а у Србији само за једну.

Обесхрабрени спором процедуром за обраду захтева за азил и претрпаним и неодговарајућим смештајем велика већина миграната наставља према Мађарској, где се даље крше њихова људска права.

Међутим, само 240 особа је добило азил у Мађарској током прошле године, што је занемарљиво мало у односу на број поднетих захтева.

Они који не желе да траже азил у Мађарској, депортују се у Србију и не дозвољава им се приступ другим државама ЕУ.

Све већи број миграната и избеглица који прелазе балкански пут последица је ширег неуспеха емигрантске политике ЕУ над којом Србија и Македонија немају никакву контролу.

Србија и Македонија треба да ураде много више на поштовању права емиграната и избеглица, али је то немогуће одвојити од ширег притиска протока избеглица и емиграната у ЕУ и кроз ЕУ и пропалог система миграције у Унији.

"Будући да све већи број избеглица, азиланата и емиграната постају заробљеници у балканској ничијој земљи, притисци на Србију и Македонију се гомилају", закључено је у извештају уз напомену да се ови проблеми могу решити само изменама на ширем плану емигрантске политике ЕУ.

Од 1. јануара до 22. јуна, према подацима АИ, у Италију је стигло 61.256, а у Грчку 61.474 емигранта, док је већина од 21.000 оних који су у прошлој години стигли на Балкан дошла из Сирије, Ирака, Авганистана, Египта, Еритреје, Нигерије, Сомалије, Судана и Туниса.