Селаковић отворио јавну расправу о грађанском законику

Јавна расправа о преднацрту грађанског законика ће трајати наредних годину дана, а требало би да определи ставове друштва и стручне јавности о низу новина које се помињу у предлозима, а између осталог, о оправданости увођења еутаназије, сурогат материнства, геј бракова, преноси Танјуг.

Циљ сваког друштва је, нагласио је министар, стварање јединственог, модерног и хармонизованог правног система који је основ за владавину права и правну сигурност свих грађанско-правних субјеката.

"То су, сасвим оправдано, и основни мотиви за израду грађанског законика Србије у коме остваривање и заштита уставног права на људско достојанство и знатно проширена права личности доминирају у целокупном тексту преднацрта", навео је Селаковић на скупу на Правном факултету у Београду.

Почетак јавне расправе о грађанском законику представља веома значајан догађај за нашу дрзаву, рекао је Селаковић и нагласио да је одлука о потреби кодификације грађанско-правне материје донета 2006. године и да актуелна влада никако не жели да себи припише све заслуге за тај велики подухват од националног значаја.

Он је истакао да је преднацрт будућег грађанског законика резултат жеље неколико влада Србије да врати нашу земљу на оно место на европској правној позорници које јој припада.

Селаковић се осврнуо и на кодификаторску правну традицију Србије, између осталог наводећи да су једине европске земље које су пре Србије имале своје грађанске законике Француска, Аустрија и Холандија.

"Велики је његов значај за правну стабилност земље јер је опстао и примењивао се више од јдног века, све до 1946. године, кад је након оснивања ФНРЈ донет Закон о неважности правних прописа донетих пре 6. априла 1941. године и за време непријатељске окупације", рекао је Селаковић, који је истакао и да не види разлог зашто се наведени документ не би звао "Српски грађански законик".

Селаковић је рекао и да је под утицајем снажне традиције разумљиво да је Србија у 21. веку приступила изради савременог грађанског законика, међутим, како је нагласио, традиција није једини мотив за кодификацију грађанског законодавства Србије, већ разлоге треба тражити пре свега у потреби и нужности да се грађанско право осавремени и регулише целовито, на јединствен и међусобно усклађен начин.

"Тај захтев се успешније испуњава кад је резултат рада истог законописца који је у могућности да истовремено и јединствено сагледа целокупну грађанско-правну област. Свима нам је позната динамична законодавна активност Србије у последње две деценије, а то поред добрих има и лошу последицу која се огледа у не малом броју међусобно неусклађених прописа", рекао је Селаковић.