Занатлије пре менаџера до радне књижице

Пожежанин Раде Марковић обућарским занатом почео је да се бави са дванаест година. Од деде је, када је постао пунолетан, наследио и знање и радњу. Са непуних 25 година он је најмлађи обућар на златиборском округу.

"Обућари, опанчари, шнајдери, сарачи, ташнери, тога је слабо и то нико неће да ради, а то је потребно свима", каже Раде Марковић, обућар.

У ужичкој филијали Националне службе за запошљавање кажу да су траженији средњошколци и занатлије од оних с факултетском дипломом.

"Тако рецимо на евиденцији националне службе има велики број економиста који не могу да нађу запослење на територији филијале. Највећа потражња је за занимањима машинске и металске струке за занимањима из области грађевинске делатности, као и занимањима из услужних делатности"", каже Зорица Милошевић, директорка Националне службе за запошљавање - Филијала Ужице.

Пожешке занатлије су били међу пионирима предузетништва у Србији, на заласку социјалистичке ере Југославије. Међутим, образовни систем заостаје за привредним кретањима.

"Садашње занатство прелази више у индустријски облик занатства, значи прилагођавамо се модерним технологијама и у том смислу треба кадрови да се образују", каже Станко Чворовић, председник Општег удружења предузетника Пожега.

Али ни савремене машине, ни компјутери не могу баш увек да победе спретног занатлију.

"Криза је, а што већа криза све више посла", каже обућар Раде Марковић.

Стара народна изрека гласи: "Сваки занат злата вреди".