Закон о реституцији поново на поправном?

Горан и Јелена Митровић, наследници прадеде Василија из Лебана остали су ускраћени за имовину која им припада, због, како кажу, нетачних информација које су добили док су се распитивали како да подносу захтев.

"На шалтеру у Пошти када смо питали како треба поднети захтев за поступак реституције, рекли су нам да је довољно да само један из породице поднесе захтев. Тада је то био и стриц са нама, он је то прихватио", прича Горан Митровић.

Митровићи су се жалили надлежној Агенцији и министарству. Обе жалбе су им одбијене. Имовина за коју нису поднели захтев припада држави. У власништву државе остаје и имовина оних који су је се одрекли у корист рођака.

"Тумачећи овако закон произилази да је реч о враћању не имовине него идеалних делова имовине, и то оним лицима која су поднела захтеве уместо да се сва та имовина врати. Тако да долази у немалом броју случајева успостављање својине са државном, рецимо, на пословним просторима, што треба апсолутно избећи", указује Миле Антић из Мреже за реституцију.

Иницијативу за измену закона поднело је неколико породица.

"Ја не очекујем да ће доћи до битних промена везано за проблематику људи који нису поднели захтеве. Неко је, дешавало се, и прикривао од своје родбине да постоји захтев, надајући се да ће целокупна имовина припасти њему, а да неће остати део држави. То су приче о нашим особеностима и милим да држава не треба да се бави тиме. До државе је да спроведе закон", подлачи директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић.

Закон је до сада мењан два пута, али само у делу који се односио на померање рока за обештећење. Да ли ће и иницијатива Горана и Јелене Митровић ући у измену закона, знаће се до краја месеца.