Држава води рачуна о породици

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је да економска криза у којој се налази Србија, али и окружење свакако диктира и трендове рађања, али и не само те трендове.

Наводећи да су криза и економија проблеми, али не једини и да држава свакако брине, Вулин је као пример навео да 40.000 породиља остварује право на месечно надокнаду, да више од 400.000 деце, односно 200.000 породица остварује право на дечији додатак, као и да је 52 милијарде динара буџет који се односи на финансијску подршку породицама са децом.

"Укупан буџет за социјалну заштиту је 150 милијарди динара што је више од 30 одсто укупног буџета Владе Србије тако да и те како водимо рачуна", рекао је Вулин и додао да није смањено ниједно социјално давање ни када су у питању дечији додаци, породиљски, хранитељство.
Како каже, ипак, све то није довољно јер је то процес који ће да траје.

Директор Републичког завода за социјалну заштиту Предраг Петровић, такође, сматра да држава Србија пружа максмалну финансијску подршку породици са децом која је у разумним оквирима које може финансијски да поднесе.

"Ако имамо Закон о финансијској подршци породица са децом који је тежек 52 милијарде динара на годишњем нивоу онда никако не можемо говорити о томе да Србија мало чини за развој и подршку породице", рекао је Петровић. Он је подсетио да су социјална давања задржала ниво који су имала.

"Оно што држава може да учини и завод, као кровна стручна инститција, јесте да развијају услуге у заједници које су намењене породици, биолошкој породици и на тај начин помажу родитељима да превазилазе проблеме које имају у родитељству", рекао је Петровић.

Директорка Центра за демографска истраживања Института друствених наука Мирјана Рашевић рекла је да се Србија са кризом рађања суочава још од 1960 године.

"Када би покушали да објаснимо зашто је последњих десетак година ниво рађања низак, али стаблизован могли би да кажемо да ту постоје фактори који су реакција или су везани за социјалну и економску кризу кроз коју Србија пролази", рекла је Рашевић.

Како каже, они су и последица дубоке трансформације друштва, промене које су у складу са онима које су се дешавале раније у развијеним земљама, а које су битне за недовољно рађање - развијање тежње ка потрошњи, слободном времену, али и јачање индивидуализма, тежња ка самореализацији, инсиститирању на квалитету живота детета и сопственог живота.

Према њеним речима, јако је битно да је измењена не само породица него и да су другачији партнерски односи данас у Србији и тај фактор постаје све значајнији када се говори о кризи рађања.

"Криза рађана постоји на свим регионима, на свим подручијима, али општине које имају изразито старосну структуру су без демографске будућности", закључила је Рашевић.