Добар комшија вреди као брат

У згради на Булевару Немањића у Нишу живи 40 породица. На тој згради нема графита, сломљених брава ни украдених дугмића. На улазу интерфон – истакнут кућни ред, важни телефони у граду и детаљи о вентилима за воду, а у хидрантима, неопходна опрема. У лифту музика и фотографије српских манастира.

"Добар комшија је више него брат. Слажеш се са њим лепо, одеш, дође ти на кафицу, попричаш, посаветујете се, уз мало поштовања и разума све се сложи", каже један од станара Славољуб Стојановић.

У згради која је усељена 1981. године, сада већ живи трећа генерација станара староседелаца. Међу њима радници, пензионери и двадесеторо деце.

"Довољан је осмех и лепа реч упућена комшији изнад, комшији испод, и комшији са стране. И онда смо сви задовољни", напомиње станарка Ивана Ранђеловић.

Све што замисле, кажу, то и остваре, па су тако за сређивање дворишта купили неопходне машине, а за уживање направили клупе и поделили задужења.

Драгољуб Ловић каже да су његови пријатељи одушевљени односима у згради, а често и пријатно изненађени.

Председница Скупштине станара Јелица Милојевић напомиње да председник мора да буде човек од акције, а Савет зграде да чине стручни, радни и поштени људи.

Све што се уради нађе се на зидним новинама које годинама, за потребе станара, штампа зграда.

"Увек се нешто дешава у згарди, увек се нешто интересантно организује. Ми све то снимамо, забележимо и објављујемо", прича уредник новина стамбене зграде Зоран Стојановић.

Нису ретки ни дани када се сложне комшије окупе на заједничкој тераси вишеспратнице, где се договарају о новим идејама, по којима су, тврде многи, постали препознатљиви у граду.