Вербић: Научна дијаспора неискоришћени ресурс

Вербић је на скупу "Наука: стање, стратегија, перспективе" који је организовала Српска академија наука и уметности, навео и да привреда не користи довољно науку, али и да се иста критика може да упути и науци.

"Ни наука врло често не користи оно што би требало да буде наш највећи ресурс, а то нису лабораторије, ни финансије. Наш највећи ресурс је наша научна дијаспора и неке друге земље су то искористиле неупоредиво боље до нас", рекао је министар просвете, преноси Танјуг.

Научна дијапсора, како је оценио, не треба само да испрати оно што се дешава у земљи и да буде информисана, већ треба да буде максимално укључена јер би "могла би да нас одведе на места за која данас ни не знамо да постоје".

Министар је рекао и да наука "зна" да не можемо да будемо добри у свему и да морамо да се фокусирамо на тачно одређене теме и ресурсе које имамо јер ћемо једино тако бити конкурентни и видљиви.

Према његовим речима, потребно је да што више људи чује теме које се тичу стања у науци, перспектива, какву стратегију желимо и како желимо да наука буде повезана са привредом и друштвом у целини.

"За неке проблеме које данас имамо у науци одговорност углавном стоји у недовољно доброј комуникацији", сматра Вербић, који је нагласио и потребу доношења стратегије научно-истраживачког и технолошког развоја.

Скуп "Наука: стање, стратегија, перспективе" почео је јуче у организацији САНУ, а циљ је да се, поред преиспитивања стања науке у Србији, говори и о односу науке и високог образовања, значају науке из перспективе привреде, етичкој димензији научног рада, алтернативним начинима вредновања научне продукције.

Првог дана скупа, између осталог, речено је да на 1.000 становника наша земља има једног доктора наука, што је за земљу која жели на науци да заснива развој, веома мало.

Учесници су јуче расправљали о питању да ли је наша наука наша наука продуктивна и ефикасна и да ли оставља простор друштву да се ослони на њу.