Светски дан борбе против "Кронове болести"

Ни данас се не зна са сигурношћу како и зашто настају запаљенске болести црева. Претпоставља се да су одговорни генетика, стрес, начин живота, исхрана.

Дијагнозу "Кронова болест" - Љиљан je добио пре 39, а Алекандра пре три године. Пут до ње није био ни кратак, а ни лак.

"Ишла сам од лекара до лекара неких десетак година и то су биле све неке дијагнозе пропратне. И онда је моја нека иницијатива на некој инвазивнијој дијагностици превагнула да се дође до праве дијагнозе", каже Александра Марковић из Ниша.

"У време када сам се ја разболео није било никакве терапије. Била је само кортикостероидна, тако да сам ја дошао у ситуацију да будем 10 пута оперисан", каже Љиљан Ђаковић из Удружења оболелих од Кронове болести и улцерозног колитиса.

Ту се не завршава списак њихових проблема. Готово идентичне имају и остали оболели у Србији.

"Проблема око посла због изостанка и одсуства због боловања. Некима се прети отказом или тако неким стварима". Каже Љиљана.

"Неки лекови су можда доступни преко листа Фонда, међутим за новије терапије ми морамо да плаћамо, јер те нису на позитивним листама", каже Љиљан.

Ови пацијенти имају јаке болове у стомаку, учестале дијареје, повишену температуру... Ипак, модерна терапија учинила је да се ове болести могу држати под контролом.

"Наш терапијски циљ је побољшање квалитета живота, смањење боравка у болници, избегавање хирургије. И то се постиже стандардном, конвеционалном терапијом. Код неких пацијенат то се постиже биолошком терапијом, којом се сузбија инфламација и помогућава да црево зарасте и да се наш пацијент добро осећа", каже докторка Татјана Јоцић из Клиничког центра Војводине.

Како би са својим тегобама упознали јавност, удружење пацијената је прошле године организовало едукацију за лекаре из осам здравствених центара у Србији.