Изазови пред савременом српском породицом

Око 400 малишана с хранитељима и деца која су још у домовима заједно су обележили Дан породице – уз спорт, песму, игру.

"Њима је стално потребна емотивна подршка... Увек треба да имаш широка леђа и да потуриш и привијеш га на груди", прича Виолета Јерков Пресечки.

Хранитељица Слободанка Мартић поручује да оно што чини породица не може ни једна установа.

Стари из Геронтолошког центра "Београд", који су се придружили најмлађима, памте, кажу, боља времена, када је у породици било више поштовања и разумевања и мање развода.

"Некада се знало да родитељи брину о деци, деца одрастају, кад родитељи остаре, деца воде бригу о родитељима. Нажалост, то је данас тако мали број", каже Савица Радовић.

Много је проблема са којима се суочавају породице у Србији – од егзистенцијалних до, како кажу стручњаци, недовољно услуга подршке у заједници.

"Када се пројекат заврши, када престане финансирање ЕУ, Уницефа и других донатора, локалне самоуправе би требало да преузму финансирање у циљу њене одрживости, али то се у великом броју случајева не дешава. Дакле, директну одговорност сносе управо локалне самоуправе", истиче Драгана Соћанин из удружења "Родитељ".

Из буџета се годишње издваја око 50 милијарди динара за финансијску помоћ породицама. Тај новац, показало се, није праведно расподељен.

"Ми ћемо, што се закона тиче, урадити све што је до нас да породица боље и успешније функционише. Наравно, да би једна породица функционисала, мора да постоји читаво друштво и брига читавог друштва, од безбедности до боље економске ситуације", рекао је министар за ред и социјална питања Александар Вулин.

У току су измене Закона о финансијској подршци породици, а мења се и Породични закон, који би, поред осталог, требало прецизније да уреди положај брачне и ванбрачне заједнице и забрани физичко кажњавање деце као васпитну методу.