Пораст броја кривичних пријава против функционера

Божо Драшковић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да Агенција кривичне пријаве темељи на основу прихода и трошкова које су функционери пријавили, али и на основу имовине коју најчешће скривају у иностранству.

"На бази тих података се долази до оправдане сумње о дубокој и тешкој корупцији за коју су запрећена кривична дела и воде се кривични поступци", наводи члан одбора Агенције.

Један од кључних индикатора за сумњу на корупцију је, објашњава Драшковић, ако неко троши много више од прихода које је пријавио.

"Добијате врло јасан индикатор да се ради о неком сивом току новца, а тај сиви ток новца је корупција, било да је добио мито, сакрио новац...", истиче Драшковић.

Наглашава да је у порасту број кривичних пријава које је Агенција поднела против функционера – 2012. је поднета једна кривична пријава, 2013. девет, а 2014. више од 14.

"Други аспект је такође битан, а то је ефикасност и обученост Агенције. Вероватно је раније било и више корупције, али је Агенција сада освојила низ нових механизама, људи су оспособљенији, стручнији", указује Драшковић.

Према његовим речима, Тужилаштво је, када се посматра укупан број поднетих пријава, до сада завршило два случаја. "Мој лични суд је да су казне благе – условне казне или казне које се односе на неколико месеци затвора", сматра члан одбора Агенције.

Како каже, то је блага порука институција државе према ризику од корупције.

Када је реч о изменама Закона о Агенцији за борбу против корупције, Драшковић сматра да се њима мора постићи већа ажурност у спровођењу поступка и процесуирању случајева који се открију.

"Треба повећати ефикасност Агенције тако што ћете јој дати већа овлашћења да би могла да детаљније и темељитије обавља посао. Дати јој овлашћења у оним областима у којима друге институције не обављају посао на ваљан начин", закључује Драшковић.