ВМА: Србија памти савезничку Бизерту

Заступник начелника ВМА пуковник Зоран Шегрт рекао је на скупу којим је обележена 99. годишњица искрцавања првог транспорта српске војске у луку Бизерта у Тунису, да иницијатива има за циљ да се не заборави прошлост, јер без разумевања прошлости нема ни будућности, преноси Танјуг.

Говорећи о значају 9. јануара за избављење српске војске после албанске голготе и улози Бизерте као базе за лечење, Шегрт је подсетио да су велику подршку и помоћ пружили савезници, пре свега Француска.

О том периоду српске историје сведочи и 87 ратних фотографија из северне Африке које су представљене на изложби "Србија памти савезничку Бизерту", чији је аутор потпуковник у пензији Лука Николић, потомак Ђунисија Николића из села Заовине који је сахрањен на гробљу Ференвил у Тунису.

"Он је, бавећи се породичном историјом, успео да истина о овим догађајима нађе пут до свих нас", рекао је др Шегрт.

Николић је пет година трагао за српским војничким гробљима у северној Африци и утврдио да је, по завршетку Првог светског рата, на њима остало 3.226 војника, рекла је представница Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца, Нада Петровић.

Изражавајући жаљење што се готово половини ових жртава ни име не зна, Петровићева је додала да "многи млади знају за Тунис као туристичку дестинацију, али не знају да је од ту сахрањено готово 2.000 српских војника погинулих у Првом светском рату".

"Њих 1.483 сахрањено је без имена и презимена", рекао је Лука Николић и најавио да ће тим Републичког завода за заштиту споменика културе Србије ускоро почети да обележава све гробове српских војника у северној Африци.

Николић је истакао да да је наша дужност да не заборавимо жртве наше војске и заштитимо историјску баштину.

Због тога, додао је Николић, у нашу амбасаду у Тунису транспортована је спомен-плоча којом ће се обележити место на коме су 9. јануара 1918, са крстарице "Виктор Иго", у луци Бизерти искрцани српски војници.

Међу њима је било и много рањених из 10. кадровског пука мајора Драгутина Гавриловића, рекао је Николић.

Скуп су организовали Секција за историју медицине Српског лекарског друштва и ВМА.