Читај ми!

Докторским студијама потребне промене

Проценат докторанада у односу на укупан број студената у земљама ЕУ варира од један до седам одсто. У Србији је 2013. године било 16.972 доктора наука и готово 15.000 полазника докторских студија. Да те студије не би постале тек курсеви, већ биле сврсисходније и квалитетније, претрпеће промене.

Пролазност на докторским студијама не може се посматрати као пролазност на прва две циклуса студија опомињу професори. Јер нигде у свету сто одсто студената не завршава докторске студије.

"У Норвешкој на њиховим универзитетиам за пет-шест година докторира негде око 50-60 одсто студената. На МИТ-у је неки сличан проценат. Наука није апсолуно предвидива. И због тога је тешко и мерљива у погледу различитих адмиистративних мера као што су ЕЦТС кредити, где је некад много више потребно уложити више труда да би се дошло до неког резултата", каже ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић.

Зато је потребно променити стандарде за њихову акредитацију.

"Да се чује какав је квалитет научног рада везан за докторске студије, какав је квалитет менторства. Шта кажу докторски студенти о својим професорима па да се та њихова мишљења итекако узму у обзир. То су мишљења оних чији су ставови релевантни", истиче Срђан Станковић, председник Националног савета за високо образовање.

Држава школује одређен број докторанада, али то није довољно. Докторске студије морају да се везују за истраживачке пројекте које ће финансирати управо држава или привреда.

"Лар-пур-лар је било једно добро усмерење у одређено време у књижевности, али када је у питању наука, уметност ради уметности, или наука ради науке није оно што ми можемо да финансирамо. Наука мора више бити у служби онога што је пракса", објашњава декан Правног факултета у Београду Сима Аврамовић.

Раније би један професор током своје каријере извео до петнаест доктора наука.

"Нико не очекује да докторанд добије Новелову награду. Али сте морали да имате неки допринос у науци и морали сте тачно да знате шта је то што ви радите у односу на оно што постоји у светској науци и да се просто дистанцирате од тога и да кажете шта је ваш допинос", наводи Бранко Ковачевић, декан београдског ЕТФ-а.

Данас на једног професора долази три кандидата. На приватним универзитетима их је својевремено било далеко више. Зато треба исправити и дисбаланс између броја квалификованих професора-ментора и докторанада, а студије интегрисати, закључују професори.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
28° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи