Застарео начин уклањања медицинског отпада

Србија ускоро треба да усвоји национални план за управљање медицинским отпадом за период од 2015. до 2025. који би дао могућност за изградњу спалионица мањег капацитета, каже начелница Одељења за управљање отпадом Министарства пољопривреде и заштите животне средине Радмила Шеровић.

"Национални план су израдили министарства здравља и животне средине", рекла је Шеровићева агенцији Бета и прецизирала да је предлог плана, који би требало да унапреди важећи начин збрињавања медицинског отпада, тренутно у фази усвајања.

Према њеним речима, око сто здравствених установа у Србији је од 2007. године, кроз пројекат техничке подршке за управљање медицинским отпадом, добило стабилизаторе и дробилице за инертизацију и стабилизацију инфективног медицинског отпада, који се потом одлаже на комуналне или санитарне депоније.

"То је пракса и у европским земљама које немају инсенераторе (спалионице)", рекла је Радмила Шеровић и додала да се та врста отпада организовано сакупља и из приватних клиника, које збрињавају два приватна оператера.

Шеровићева је рекла да по нормативима струке тренутни начин збрињавања медицинског отпада у Србији ипак није усклађен са праксом развијених земаља где се такав отпад спаљује.

Рекла је да су стерлизација и дробљење инфективног отпада, који се спроводе по закону и нешкодљиви су за околину, ипак застарела технологија која је дата у прелазном петриоду док се не изграде спалионице.

"Од 2015. до 2020. планирали смо могућност спаљивања медицинског отпада у спалионицама мањег капацитета. Иако националним планом за управљање медицинским отпадом није речено да се морају изградити инсенератори 2015. године, важно је да се препозна неопходност изградње спалионица мањег капацитета", рекла је Шеровићева.

Како је истакла, "здравствене установе у Србији добро управљају медицинским отпадом, знају основна правила за руковање и његово раздвајање на разне поткатегорије", а инспекције нису утврдиле никакве неправилности и опасност за људе и животну средину.

Шеровићева је рекла да се у Србији годишње створи 10.000 тона медицинског отпада, односно око 5.000 тона инфективног отпада.