Деца која су напала Попова жртве насиља

Александар Вулин истиче да су два дечака од око 11 година, који су пре месец дана напали Рашу Попова, смештани у преко 20 установа а да су из свих бежали, преноси Бета.

Додаје да их је мајка напустила и да се поуздано не зна колико имају година, а да их је, према подацима Центра за социјални рад, отац приморавао на просјачење и физички злостављао.

"Ова два несретна дечака су стравичан изузетак, али због тог изузетка нећемо мењати закон и затварати децу од 10 година. Једино што можемо када их полиција ухвати је да их предамо Центру који тражи хранитељску породицу или усвојење, а то је тешко", истиче Вулин.

Сматра да је Центар за социјални рад урадио све према правилу, али да су ова деца "рођена и одрасла у патологији".

Додаје да ће наставити сарадњу са Центром и покушати да их сместе и задрже у институције отвореног типа и да ће контактирати невладине организације.

Директор Уницефа за Србију Мишел Сен Ло каже да је пратио писање медија о овом случају и да су поједини медији тврдили да је Попов претучен скоро на смрт, а док је сам Попов тврдио да је другачије.

Истиче да су овакви случајеви реткост, односно да чине један до два одсто, а да се дешавају и у много развијенијим земљама, какве су Канада и САД.

Раније је Уницеф саопштио да осуђује сваки вид насиља, па и насиље које почине малолетници, али да се кривица не сме "сваљивати" само на њих већ да друштво мора да преузме одговорност за ову децу и да се потруди да се овакве ствари што мање дешавају.

"Међународна искуства јасно показују да строге казнене мере и измештање деце у институције углавном не води ка позитивној промени у понашању деце. Деца која врше насиље у таквим случајевима најчешће постају насилни одрасли. А то није оно што Србија жели", наводи се у саопштењу Уницефа.

Јанковић: Деца-насилници су последица нерада државе

Заштитник грађана Саша Јанковић оцењује да је то што чак и десетогодишња деца "организовано и континуирано крше закон и врше насиље", поразан резултат нерада органа власти Србије.

Јанковић сматра да је посао државних и локалних власти да ту децу "на време идентификују и избаве са погрешног пута".

Поводом предлога да се и млађи од 14 година лишавају слободе, заштитник грађана подсећа да је Србија потврдила Конвенцију о правима детета и друге међународне документе који се баве положајем детета у сукобу са законом.

Ти споразуми "захтевају од држава потписница да предузимају мере чији циљ није санкција, изолација и искључивање детета из друштва, већ рехабилитација и (ре)интеграција детета у друштво", наводи се у саопштењу заштитника грађана.

Пракса је показала, и то не само у Србији, да лишење слободе деце и њихова изолација не доводе до смањења делинквенције јер не утичу на њен узрок.

"Снижавање границе од 14 година за кривичну одговорност и затворске казне за децу, могле би се, дакле, разматрати тек ако би се показало да је српско друштво такво да све друге мере - превенција, усмеравање, подршка, надзор, појединачно и заједно, никако не могу да спрече да деца од десет година буду најстрашнија опасност по околину", наводи се у саопштењу.

Став Заштитника грађана је да друштво у Србији ипак није у таквом стању.

Јанковић сматра да државне и локалне институције социјалне заштите и рада, образовања, унутрашњих послова, омладине и спорта, културе и друге које "могу и треба да осигурају и омогуће правилан развој деце, не испуњавају у потпуности свој циљ и да их треба ојачати".

"У конкретном случају напада на, иронично, пример најбољег пријатеља деце међу одраслима, књижевника Рашу Попова, доступни подаци говоре да је у дужем периоду изостајало правовремено реаговање надлежних органа на неодговарајуће услове живота, развоја и васпитања двојице малолетних нападача" на њега, указује Саша Јанковић.

Додаје да су медији поводом напада на Попова, пренели оцену органа старатељства да је "немоћан", и податак о "правној невидљивости" деце и њихових породица, што доказује пропусте у раду више државних органа и матичних служби.