Климатске промене - проблем новог века

Југоисточна Европа треба да буде активнија у међународним преговорима о климатским променама, а зелена економија може да унапреди регион, порука је са конференције Центра за међународну сарадњу и одрживи развој. За Србију није добро што је њена привреда заснована на угљу као најважнијем енергенту, јер, како кажу, она има потенцијал извора обновљиве енергије.

Сагоревањем угља,нафте и гаса у атмосферу се сваке године емитује 36 милијарди тона гасова који угрожавају планету. Стручњаци упозоравају да је свету остало само 30 година безбедног периода у коме гасови стаклене баште могу да се емитују у атмосферу.

"Ако не успемо да зауставимо емисију гасова стаклене баште у атмосферу негативне последице ће се осећати вековима", поручио је Квок Фук Сенг из Министарства спољних послова Сингапура.

Кунихико Шимада из јапанског Министарства животне средине сматра да ће 2015. година бити кључна за климатске преговоре. "Надам се да ће глобални лидери постићи историјски договор на конференцији у Паризу како би планета постала лепше место за живот", рекао је Шимада.

Да је штета коју можемо да нанесемо планети застрашујућа сматра професор са Универзитета Колумбија Џефри Сакс.

"Морамо да се решимо употребе фосилног горива за само две генерације. Треба да се окренемо одрживим изворима енергије- сунцу, ветру, нуклеарној и геотермалној енергији, електрификацији превозних средстава", рекао је Сакс.

За све то су потребни споразуми на глобалном нивоу и њихова примена. Председник Центра за међународну сарадњу Вук Јеремић каже да би у томе требало да учествује и Србија, али и регион.

"Поготово због тога што смо ове године имали прилике да видимо да климатске промене погађају сваког укључујући и нас", рекао је Јеремић мислећи на поплаве.

"Тога ће бити више у годинама које долазе", упозорио је Јеремић.

Пред Србијом је изазов да представи обавезе у смањењу емисије гасова стаклене баште до 2020. године, али без угрожавања енергетске стабилности.

"Верујем да модел зелене економије може да нам осигура привредни раст креира нова радна места, умањи сиромаштво, обезбеди одрживо коришћење природних ресурса и подигне конкурентност српске привреде", рекла је министарка задужена за животну средину Снежана Богосављевић Бошковић.

На конференцији су учествовали и министри животне средине Албаније и Црне Горе и представници компанија које се баве зеленом економијом.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.