Дизајн између уметности и бизниса

Дизајн није само оно што видимо. Ако је добар, можемо и да га чујемо. Овај сто конструисан је тако да појачава звук и до десет пута. Млади аутор Урош Јанковић на други начин посматра предмете из свакодневног живота и даје им нову димензију.

"Наши произвођачи намештаја су више окренути страним дизајнерима. Мислим да греше, да треба да се окрену ка свом тржишту. Овде има сјајних потенцијала који већ раде у неким иностраним фирмама и то су у суштини најбољи репрезенти српског дизајна", каже Урош који је апсолвент на Шумарском факултету.

На Сајму намештаја нема много промена, кажу посетиоци. Да није баш тако, тврде на Шумарском факултету. Неколико радова њихових студената ушло је у серијску производњу.

"Читава заврзлама је настала око тога што је дизајн увек био у групацији уметничких дисциплина, а он је негде врло интердисциплинаран и близак бизнису. И док год се он не буде одвојио из чисте уметности и припојио неком, да кажемо Министарству финансија или привреде, дотле он неће моћи заправо да добије на свом значају и постигне прави ефекат који треба да има", каже проф. Јелена Матић са Шумарског факултета.

Штипаљка лампа, лопта-столица за понети и вишенаменска лампа део су експоната Техничке школе "Дрво арт".

"Цео процес од идеје до реализације трајао је неких месец дана. Нико из пословног света се још увек није интересовао за серијску производњу ове лампе", каже Јелена Булатовић, ученица "Дрво арта".

Наставник у "Дрво арту" Јелена Обрадов каже да произвођач ангажовањем младог дизајнера добија производ који има тржишну вредност која ће покрити све трошкове. "Добро промишљеним дизајном се решава проблем употребе материјала на најрационалнији начин", каже Јелена Обрадов.

Пословање би било лакше једино уз системско решење проблема, кажу дизајнери. Везе индустрије и уметности постале би чвршће, а домаћи намештај конкурентнији.