Расељене отровне зграде

Непријатан мирис и даље се шири једним од најновијих и најлепших београдских насеља. Станари су предали кључеве Грађевинској дирекцији, која ће пробати да нађе начин да се поништи дејство оплатола, од кога, према првим налазима, потичу отровна испарења.

"Велика већина станара има проблем са фенолима, то је доказ да смо били изложени тим штетним материјама", каже станар Владимир Ресановић.

Још није познато на који начин се може поништити дејство оплатола, али ни који још грађевински материјали могу бити штетни а да се то и не примети. Утврђено је да само у Београду још најмање шест објеката има исти проблем.

"Ми смо због тога поднели пријаве свим надлежним републичким и градским инспекторима како би се утврдио ланац промета овог средства јер институти морају да дају одговор на то ко је на крају одговоран за контролу хемијског састава оваквог средства", каже Катарина Конц из Грађевинске дирекције Србије.

Осим тога, на тржишту је све више нових грађевинских, често рециклираних или увозних материјала који могу бити штетни по здравље, а контролишу се тек пошто се нађу у промету, или када већ направе штету.

Еколошка инспекција је предузећу "Екосекунд" привремено забранила третман рециклираних уља од којих производе оплатол. Одлука ће важити док се не испита утицај производа на животну средину.

"Мислим да имамо оштру контролу, сада је само питање да ли смо ушли у неке фирме или не или која је хемикалија била предмет надзора, истиче Драгана Босиљчић из Републичке инспекције за заштиту животне средине.

Горан Родић из Грађевинске коморе Србије сматра да су произвођачи одговорни за оно што износе на тржиште, али и да наше инспекције и институти морају да воде рачуна коме дају атесте.  

"Ми смо одавно тражили да се лиценцирају фирме које производе грађевински материјал како извођачи радова да не би дошли у ову ситуацију", каже Родић. 

Закон о тржишном надзору предвиђа да се роба контролише тек кад је на тржишту.

"Ви имате у грађевинској индустрији око 10.000 производа, сваке године по хиљаду нових, и  немогуће је да држава стоји испред тога и није ни концепт да држава даје дозволе некоме да ли то ваља или не ваља, па је одговорност на произвођачу", каже Славиша Петковић из Тржишне инспекције.

Према његовим речима, произвођач, односно увозник морају да знају шта се дешава са њиховим производом.

Грађевинска дирекција Србије поднела је кривичну пријаву тужилаштву и МУП-у како би се утврдило ко је направио пропуст у насељу "Иван Рибар". У потрази за најбољим начином санације ангажовани су Институт у Винчи, Хемијски факултет у Београду и Институт за хемију Универзитета у Белфасту.