"Тијанин закон" за несталу децу

Иницијатори доношења Тијаниног закона траже да се рок од 48 сати када креће, кажу, потрага за несталим лицем, скрати на неколико секунди. Закон о полицији међутим, никакве рокове не предвиђа да би се активирао распис о трагању. Правници, ипак, виде простор за одређене измене, тачније прецизирање законске одредбе.

Професор Правног факултета у Београду Горан Илић сматра да би требало јасније рећи која је то категорија посебно остељивих, рањивих лица чије је нестанак пријављен како би полиција могла да делује.

"Ако су то деца, ако су то душевно болесне, или особе које су склоне смаоубиству онда би то можда био оквир који би требало прецизирати и у том правцу деловати", каже Илић.

У иницијативу су се укључили и родитељи трагично преминуле Тијане. И то је у последњих годину дана, већ други случај да породица жртве, поучена, сопственом несрећом, жели да предупреди будуће злочине.

Крајем 2013. донет је Закон који носи назив Закон о посебним мерама за спречавање кривичних дела против полне слободе према малолетницима, тзв. Маријин закон, на иницијативу оца девојчице која је силована и убијена.

"Друштво најчешће не жели да тразмишља о томе, а онда када се то догоди нарочито смртни губитак, онда смо сви будни. Није то ништа необично и у другим земљама се то дешавало и није ретко да управо они који су погођени да су иницијатори, а онда се јавност придружује", каже Душица Попадић из "Инцест траума центра".

Од бројних иницијатива на друштвеним мрежама једна предлаже да се измењени Закон о полицији предвиђа поступање по хитним поступку, пре свега када је реч о употреби техничких и људских ресурса. Правовременим прибављањем листинга, транскрипта електронске комуникације и реконструкцијом кретања, предлажу иницијатори, време проналажења особе свело би се на минимум. Угледају се на систем за узбуну "Амбер алерт", који се већ примењује у свету.

Када нестане малолетно дете, постоји основана сумња да је у опасности или када постоје сведоци отмице, покреће се систем за узбуну.

"Амбер алерт" путем телевизије, радио станица, електронских билборда и оних на путевима, мобилних порука, имејлова и других средстава комуникације преноси основне податке - слику детета, опис како је било обучено, колико је високо, тешко, какве очи има, које је расе, где је нестало, и у какво је возило увучено.

Тај систем је 1996. године уведен у Америци после отмице и убиства деветогодишње Амбер Хагерман у Тексасу, покренуле су га и Белгија, Француска, Немачка, Грчка, Холандија, Велика Британија, Португал и Румунија.

Предлози који још чекају су Тамарин закон о противпожарној заштити, поднет пре две и по године, назван по девојци која је страдала у пожару у дискотеци Контраст у Новом Саду и Зојин закон о ретким болестима, који предвиђа лечење у иностранству уколико то није могуће у земљи.