Читај ми!

Деци азилантима Србија привремени дом

Од почека године азилантски центри у Србији збринули су тражиоце азила из скоро 50 држава. До краја јуна азил је затражило око 4.000 људи, међу којима је било више од 500 деце. Препрека за прилагођавање и школовање у Србији је то што у земљи остају највише неколико месеци и одлазе у Западну Европу.

На уласку у азилантски центар, некадашње одмаралиште Црвеног крста, екипу РТС-а дочекало је десеторо деце. Иако пореклом из Авганистана, Сирије и Нигерије, добар дан пожелели су нам на грчком - језику државе у којој су претходно боравили.

Дане проводе у припреми за почетак школске године, када ће са другарима из Боговађе сести у клупе.

У малој просторији, налик вртићу, деца уче прве речи на српском, како да пишу, али и како да се опходе према другарима.

Психолог из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Јана Стојановић објашњава да је битно да деца имају структурисан дан и да им се пружи правилан оквир за психосоцијални развој, који им је разбијен одласком из земље порекла.

"Исто тако, образовање им не нуди само знање, већ их навикава на комуникацију са вршњацима, са наставницима, на развитак радних навика", објашњава психолог Јана Стојановић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Законских препрека за образовање тражилаца азила у Србији нема. Главна брана на путу ка школовању у пракси су неприхватање деце од домаћег становништва, али и непознавање језика.

"Уколико то савладају, а деца то врло брзо и добро чине, и довољно се дуго задрже, без икаквог проблема, како у систему Министарства здравља тако и у систему Министарства просвете, то функционише добро. Ми се не сматрамо крајњом дестинацијом и врло су ретки случајеви да се породица тражиоца азила задржи довољно дуго", каже Иван Гергинов из Комесеријата за избеглице и миграције.

У просеку се задржавају од четири недеље до шест месеци. Неки остану само неколико дана, а онда крену пут Западне Европе.

Прошле године два близанца из Сомалије били су прва деца азиланти која су похађала редовну наставу. Ипак, на крају школске године њихове школске клупе биле су празне, па зато посао оних који припремају децу за школу често личи на Сизифов.

Упркос томе, они не одустају желећи да бар мало пријатнијим учине боравак деце у Србији.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
21° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи