Читај ми!

Како што боље продати идеју

У Србији сваке године ИТ сектор бележи раст. Ипак, судбина великог броја компанија које развију посао у Србији је или да промене власника или да преселе централу фирме у иностранство.

Софтверска индустрија је светла тачка српске привреде. Константно расте, не загађује, извози, сви је хвале, а и радници се не буне, мада умеју да негодују. Каква је даља перспектива, да ли је будућност светлија онима који остану у Србији или је срећа већа у свету и како држава може да задржи оне најбоље.

У Србији сваке године ИТ сектор бележи раст. Тренутно, извоз софтвера и услуга премашује 200.000.000 евра. За развој ИТ производа не треба вам много више од миша, тастатуре, повременог интернета и знања, па многи сматрају да смо због тога конкурентни развијенијим земљама.

"Ово је стварно најправеднија индустрија зато што не зависи од наше застареле инфраструктуре, фабрика, то што каскамо за светом у тој индустрији нема никакве разлике", каже Исток Павловић из "Мainframe2".

Ипак, судбина великог броја компанија које развију посао у Србији је или да промене власника или да преселе централу фирме у иностранство.

Једна од апликација које ће променити начин коришћења многих програма када се уместо инсталације одређени софтвер користи преко браузера, развијена је у Нишу. Памет из јужне Србије сада је регистрована као америчка. Разлог - близина инвеститорима.

Исток Павловић каже да за почетак није потребно селити се у Америку.

"Може да се почне нешто овде, али у неком тренутку ви морате имати неке људе тамо. Тај тренутак ће доћи можда за годину, месец, два, шест, али пре или касније сви одлазе конкретно у Сан Франциско, у Силицијумску долину. Ту је центар ове индустрије", рекао је Павловић.

Неке компаније нису мењале локације, али јесу власништво. Некада домаће, три ИТ компаније сада чине "Асеко" за југоисточну Европу. Петсто запослених развија најбоља софтверска решења у финансијском сектору, јавној управи, администрацији и "Телекому".

Освојили су награду за најиновативнији софтвер на сајму информационо-комуникационих технологија. Са звучнијим именом новог власника, идеје се боље продају потрошачима, у овом случају банкама и државним управама.

"Оно што је 'Асеко' донео то је могућност веома лаког изласка у регију и ван регије и, с друге стране, донео је једну озбиљност и начин како се озбиљније послује у ИТ сектору", каже Владан Атанасијевић из "Асека".

Држава препознаје ИТ индустрију као значајан ресурс, политичари не пропуштају прилику да то кажу. Међутим, то не прате модерни прописи који не коче софтвераше. Програмери поручују администрацији - ако је негде запело, ми можемо да помогнемо, само реците.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
21° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи