Обнова Крупња чека нови закон

Тренутни биланс елементарних непогода у Крупњу су 164 објекта оштећена у поплавама, док је 139 објеката у зони клизишта. У Крупњу је потпуно уништено око 40 кућа. Они на чијим домовима је могуће нешто поправити чекају комисије и прецизан план.

"Очекујем да нам кажу да ли остајемо или не остајемо. Једни вичу остајемо, други не. Кућа стоји у оваквом стању, пуца... Да се нешто предузме, да спасемо шта се може спасти, само да знамо на чему смо", прича Снежана Антонић.

Нове домове добиће 18 породица којима су куће уништене. Средства за то нуде донатори из Уједињених Арапских Емирата, али и из Старе Пазове. На изградњу, међутим, као и коначан број породица којима ће се градити куће у целој општини, још се чека.

Председник Општине Крупањ Раде Грујић каже да су екипе Геолошког института из Београда биле на терену и снимиле клизишта, али да извештај још није сачињен.

"Претпостављам да ће неки од објеката који су у зони клизишта бити неупотребљиви, мораће људи да се иселе и ми чекамо да видимо како ће та градња кренути. У ствари, прво чекамо да Скупштина усвоји закон о обнови, а после тога ће многе ствари бити јасније", објашњава Грујић. 

Срушеним кућама нема помоћи, али за 130 поплављених има. Наредних годину дана, за исушивање зидова користиће 160 исушивача влаге, хуманитарне организације "Адра".

"Да би се почео процес, потребно је извршити припреме. Пре свега, да се склони шут, да се откопа блато, муљ, ту су наше екипе помагале. Такође, у самим просторијама требало је обити мокар малтер", напомиње Павле Трајковски из хуманитарне организација "Адра".

У последњих месец дана, 150 камиона и шлепера стигло је до ове општине. У њима – од сена, семена за пољопривреднике, конзервиране хране до воде и одеће.

"Оно што нам је најпотребније у овом тренутку јесте грађевински материјал јер људи полако почињу да санирају своје објекте, почињу изградњу својих објеката, поготово на сеоском подручју", каже Радован Ристановић који ради на пријему хуманитарне помоћ у Крупњу.

Природна катастрофа не значи да се одустало од традиционалне манифестације Дани Међаша. Приход од такмичења у фудбалу и народном вишебоју иде за опоравак општине.

"Битно је из разлога да живот није стао у Крупњу, да нисмо окренути само катастрофи већ да се полако враћамо у нормалу", каже Јелена Милосављевић из Туристичке организације Крупња.

Мештани се надају финансијској помоћи државе, али и доласку инвеститора у фабрику текстила које је премијер помињао. Овај крај, који је некада живео од текстилне фабрике "Крупањка", данас зависи од пољопривреде, односно малина и временских услова.