Забрињавајућа игра човека и природе

Климатске промене нису само топло-хладно. После суша, поплава, топлотних таласа стижу глад, болест, сиромаштво. Од почетка 20. века, када су масовно почела да се користе фосилна горива и да се у атмосфери гомила угљен-диоксид, па до данас, просечна температура на Земљи повећана је за 0,8 одсто. Предвиђања за крај овог века забрињавају.

"Повећање просечних годишњих температура је од 0,3 одсто почетком века, па до четири степена Целзијусова крајем века, што ће имати драстичне последице како на живи свет тако на животну средину, здравље људи, на привредне делатности", каже Мирослав Тадић из Програма УН за развој.

Да би се до краја века спречило повећање просечне температуре на Земљи веће од два степена, што би имало разоран утицај на читав живи свет, налажу се мере које подразумевају редукцију загађења, повећање енергетске ефикасности, заштиту водотока и шума.

Међу секторима који су најизложенији овим променама је пољопривреда, која мора да прође кроз прилагођавање и смену култура. У шумарству, рецимо, и најзаступљенијој врсти у Србији, модели су познати.

"Потребно је увођење, ми то кажемо других провенијенција, букве из других подручја, евентуално замена врста или нове мере газдовања шумама које треба да омогуће да буква буде адаптивна и да опстане и задржи своју виталност", каже Саша Орловић из Тима за процену рањивости и мера адаптације.

Србија припрема Други национални извештај, према оквирној Конвенцији УН о промени климе.

Истовремено, планира и развој у складу са преузетим обавезама, али и обавезама које проистичу из процеса приступања Европској унији. То, између осталог, подразумева да трећина укупне потрошње електричне енергије до 2020. буде из обновљивих извора.