Две и по хиљаде лекара чека посао

"Не можемо да предвидимо колико ће лекара отићи у иностранство или у приватну праксу, али можемо колико ће у наредних пет година да оде у пензију", рекао је Лончар, преноси Танјуг.

Додаје да посао прикупљања података раде кооординатори које је именовало Министарство здравља за различите области и тек након тога Министарство ће моћи да каже која је њихова стратегија.

Лончар истиче да тренутно на посао у Србији чека 2.455 лекара, а да се сваке године упише 1.087 студената на пет медицинских факултета у Србији.

На питање шта министарство може да учини поводом случаја спорне специјализације лекара из Ниша Милана Јовановића, о којој су писали поједини медији, министар је рекао да је најбоље да се сачека завршетак истраге коју води Медицински факултет.

"Не можемо без релевантних чињеница причати о овом случају на основу оног шта је изашло у новинама. Мислим да ће Медицински факултет изаћи јер они су релевантни да дају оцену свега тога", рекао је Лончар и додао да уколико је неко погрешио постоји закон и зна се које су санкције за то.

Говорећи о заразним болестима попут САРС-а, које су почеле да се шире и у многим развијеним земљама, министар здравља је указао да је то потврда да је сваки здравствени систем рањив.

У Србији се, наглашава министар, спроводи двадесетчеворочасовна контрола и за сада ових болести код нас нема.

Лончар је истакао да је српско здравство добило похвалу од Светске здравствене организације како је систем реаговао током и након поплава јер за сада нема епидемије.

Лекови све доступнији пацијентима

Лончар је на отварању конференције "Јачање комуникације са пацијентима и здравственим радницима", нагласио да на српском тржишту има више од 6.000 регистрованих лекова, и скоро 28.000 регистрованих медицинских средстава.

Наглашава да се повећава број клиничких испитивања, а све у циљу да пацијенти имају поједнаку шансу за излечење као било где у свету.

Директор Агенције за лекове Саша Јаћовић указао је да је претходна година била најуспешнија за АЛИМС, као и да су смањени рокови за регистрацију лекова, а све у истом циљу- да лекови буду доступнији пацијентима.

Из Агенције за лекове подсећају и да је број клиничких испитивања лекова у сталном порасту. Напомињу да се највише клиничких истраживања обави у области онкологије, кардиологије, педијатрије и ендокринологије.