Читај ми!

Имуносупресиви, обавеза за цео живот

После трансплантације, која спасава и продужава живот, пацијенти морају да узимају такозвану имуносупресивну терапију. Она им помаже да организам не одбаци орган, али ти лекови често праве и одређену штету. Лекари покушавају да пронађу неопходни баланс - да пресађени орган траје што дуже, али и да опште здравље пацијента не буде нарушено.

Тридесетдвогодишња Сандра у себи има бубрег седамнаестогодишњака, трансплантација јој је урађена пре три године, вратила се свакодневним животним активностима, недавно је први пут била на мору, а тренутно јој је највећа жеља да постане мајка.

"Ујутру пијем четири лека, два нека имуносупресива и два која иду уз то, а на почетку када сам се тек трансплантирала било је 10-12 имуносупресива. Лекари су одобрили промену лека, тако да сада могу да останем у другом стању, да планирам трудноћу", каже Сандра Стојановић.

На лекарима је да препишу одговарајућу терапију, предвиде и воде рачуна о евентуалним нежељеним дејствима, уводе нове лекове, док је на пацијентима да прихвате да је узимање лекова обавеза до краја живота.

Доктор Радомир Наумовић из Удружења за трансплантацију органа Србије каже да, захваљујући имуносупресивним лековима, постижу одличне резултате у првој години након трансплантације.

"Смањили смо учесталост акутних одбацивања, али дугорочно десетогодишње преживљавање није добро", каже доктор Наумовић.

Лекарка Тамара Алемпијевић из КЦС-а каже да су трансплантацијом решили проблем пацијентима, који су у општем бољем стању и имају квалитетнији живот.

"Морају да долазе на контроле и да узимају терапију. Нама је мало лакше, терапија за јетру је лакша, јетра је имунотолерантнија, мања је доза лекова", наводи Алемпијевићева.

Иако се имуносупресиви издају о трошку државе, на одабир терапије често утиче и економска ситуација.

"У Хрватској је ситуација таква да је трансплантацијски и посттрансплантацијски период покривен. Колико чујем, колеге имају проблеме са применом адекватне терапије у адекватној дужини, од три месеца или месец дана", каже трансплантациони хирург из Хрватске Бранислав Коцман.

Уколико се пацијенти придржавају прописаног начина живота, забораве на лоше животне навике и узимају редовно лекове, живот се, захваљујући трансплантацији, може знатно продужити. Тако је прошле године први пацијент коме је у Србији пресађена јетра прославио друго пунолетство. Јер, трансплантација је урађена 1995. године.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
31° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи