Постројење у Горјанима, потрага за компромисом

Три деценије најављивана градња централног постројења за пречишћавање отпадних вода забринула је и ујединила мештане. Осим што би остали без њива, брине их како ће живети у насељу где ће стизати све отпадне воде града од преко 80.000 људи.

"Близина кућа је око 100-130 метара од постројења. Посебан проблем је близина школе", каже Жељко Шибалић из Горјана.

"Народ је сад толико забринут за здравље своје и своје деце,оних што ће остати да живе овде", објашњава и мештанин Александар Маринковић.

Само у Горјанима је педесетак мањих фирми и радњи. Ту и у суседним селима Крвавцима, Потпећу, су и малињаци, повртњаци, њиве. Иако се говори о најсавременијем постројењу, поучени другим искуствима, мештани се плаше да у сред сеоског поља у будућности не добију велику септичку
јаму.

"Ми верујемо да оно неће загађивати у првих пар година рада, али шта ће се десити за рецимо 10,15, 20 или 50 година, када дође до неког проблема са тим бактеријама које раде биоразградњу", пита Милош Миливојевић из Месне Заједнице Горјани.

"Чим се ту посади то постојење нико неће да води рачуна.То ће бити као са водозахватом Врутци. Радио је игром случаја без проблема 30 година. Како су водили домаћински рачуна о томе, видели смо јесенас", каже Томислав Стаматовић из села Крвавци.

Спорна локација је на четири хектара ораница. Сада овде грађевинске машине у сваком случају не могу. Мора се прво градити саобраћајница јер је постојећи подвожњак низак, а сеоски мост узак.

Од 1992. године фрађани пишу петиције и обраћају се надлежнима, најчешће без одговора. Тек када се стигло до завршног чина, почели су прави разговори уз много питања без одговора.

Једно од њих је и да ли ће на тај начин пропасти кредит за градњу од 15 милиона евра од кога град Ужице треба да врати само око 5 одсто, остало је донација. Мештани предлажу тражење нове локације, урбанисти тврде да за то треба бар четири године.

"Ми имамо обавезу по уговору. Гледаћемо да пролонгирамо с Министарством пољопривреде на годину дана, да потражимо и другу локацију, али не зависи од нас него од струке", објашњава градоначелник Ужица Саша Милошевић.

Оно у чему се сви слажу је неопходност заштите реке. Док Ђетиња до Ужица стиже као река низводно, од града када прими комплетну канализацију, то је мртва вода. Податак се уклапа у неславну статистику по којој се у Србији мање од 10 одсто отпадних вода прерађује.