Када ће Србија добити регистар клизишта

После недавних обилних падавина, покренула су се многа клизишта, а поједине куће су оштећене и срушене. Стручњаци од Владе захтевају да се ризична подручја коначно евидентирају и да се забрани градња на њима.

Само у Лозничком крају забележено је више од 350 клизишта, а највише у Бањи Ковиљачи. Због поткопаних темеља, оштећених носећих стубова и зидова кућа, многе нису безбедне.

"Страшно је било. У току дана сам осећала вибрације у кући и нон-стоп пуцкетање, тако да смо се пре мрака иселили", прича Бојана Радић из Бање Ковиљаче.

Слободан Митровић истиче да морају да се придржавају савета стручњака.

"Верујте ми да је тешко сад и срушити ове објекте, а не градити, тако да ћемо још видети шта буду стручњаци проценили, морам тога да се придржавам", рекао је Митровић. 

На критичним местима неопходна су геомеханичка испитивања ерозивног терена. Клизишта су поново показала да се проблемима бавимо тек када нас задесе.

"Да смо имали квалитетне шумске екосистеме, да смо примењивали квалитетну заштиту простора, израду преграда за заустављање наноса, терасасту обраду терена, контролу урбанистичких активности у брдско-планинском региону, пре свега контролу изградње путне мреже, свакако би степен оптерећења земљишта био мањи и јавило би се мање клизишта", каже професор Шумарског факултета Ратко Ристић.

Да не би било одрона земље који угрожавају путеве и руше куће, држава мора да уради план заштите од поплавних зона, сматрају стручњаци.

Не би требало дозволити ни локалним самоуправама да саме доносе планове уређења водних токова, инфраструктуре и градње. То је посао на нивоу Републике. 

Професор Грађевинског факултета Јован Деспотовић оцењује да су оперативни планови, који се преписују 20 и 30 година, потпуно обесмишљени непланском изградњом.

"Између насипа који служе за заштиту не могу да се граде ни путеви ни мостови, а ми смо имали прилику да чујемо да је у Општини Љубовија направљен мост који је нижи од насипа који штити то подручје", наводи Деспотовић.

Надлежни би требало да спрече штету, а не да сви плаћамо њено отклањање.

"Сваком плану детаљне регулације мора да претходи истраживање терена, односно да се раде одређене бушотине. За читаву територију Србије требало би да се уради катастар клизишта, посебно на оним деловима где је предвиђена градња", објашњава Драгослав Шумарац из Инжењерске коморе Србије.

Београд, на пример, има хиљаду клизишта и урађен катастар за њих. Стручњаци оцењују да се због оштећене инсталације, 40 одсто воде из водовода губи у земљи, и све више објеката је угрожено. Међу њима је и зграда Републичке Скупштине.