Регистар директора који су упропастили фирме

Ланчано стављање катанаца на упропашћену фирму требало би да спречи нови регистар. У њему ће се наћи подаци о директорима, оснивачима, члановима управних одбора такве фирме, подаци о судским забранама због прекршаја или кривичног дела и блокади рачуна предузећа које су водили.

"Регистар превасходно има за циљ превентивну улогу у подизању укупне правне сигурности у земљи", каже Звонко Обрадовић из Агенције за привредне регистре.

Према његовим речима, регистар неће бити потпуно јаван јер се ради о осетљивим личним подацима којима је ограничен приступ.

За примену оваквог система послужиће македонски пример - регистар имају већ три године и у њему је пописано око 30.000 власника и руководилаца. У Србији је регистровано више од 113.000 привредних друштава односно 218.000 предузетника. Блокаду рачуна дужу од три месеца има 25.000 предузећа.

Драгољуб Рајић из Удружења послодаваца Србије каже да је регистар директора једна од мера које треба предузети да би се спречила злоупотреба серијског отварањa фирми.

"Да би се то дугорочно спречило неопходна је промена Закона о привредним друштвима", каже Рајић.

Стручњаци, међутим, оцењују да тражење рупа у систему може решити ефикасно судство, пре него регистри. Како наводе, законом није предвиђено адекватно кажњавање ни оних који су упропастили фирме у приватизацијама.

"Оно што нама треба јесу строже казне и ефикаснији судски систем, неће директор отварати фирму на своје име ако већ зна да може да буде кажњен, него ће то урадити на неко друго лице", каже економска аналитичарка Радојка Николић.

Регистри оних који нису пословали по прописима нису само пракса овог региона - британски модел познаје такозване "црне листе", док у Француској постоји бонитет директора, где су руководиоци оцењени по учинку.