Две милијарде динара за санирање насипа

За санирање критичних локација у целој земљи на којима није обезбеђен одговарајући степен заштите од поплава потребно је од 11 до 12 милијарди динара, истакао је Пузовић на конференцији за новинаре у Београду.

"Пре мајских поплава у Србији је евидентирано 180 до 190 критичних локација на којима није обезбеђена потребна заштита од поплава, а сада их је од 230 до 240", рекао је Пузовић.

Додао је да је поред средстава са хитне санације потребан и додатни новац за повећање нивоа укупне безбедности заштите од поплава на сливовима у Србији, за изградњу нових хидротехничких објеката, изградњу насипа и високих брана. Пузовић међутим није могао да прецизира колико би све то могло да кошта.

Пузовић је казао да анализа штета од поплава не може бити брза и да ће најраније бити урађена за два до три месеца, јер је потребан стручан приступ том послу.

Упозорио је да се клима у Србији мења и да ће бити све више такозваних "временских пикова" који подразумавају суше или поплаве, а које ће проузроковати домаће реке, али и воде које улазе у Србију из других земаља. Због тога каже, превенција би требало да се подигне на виши ниво.

Пузовић је рекао да се ради на томе да се промене прописи о финансирању водопривреде.

На питање новинара да ли осећа моралну одговорност да поднесе оставку после поплава које су нанеле велику штету, Пузовић је рекао да је на челу "Србијавода" годину дана, а да су узроци проблема које Србија има с одбраном од поплава још од пре 20 година.

Истако је да није био "салонски инспектор" који је изадавао наређења из кризног штаба, већ је био на терену у свим поплављеним подручјима. 

Петина територије земље у сталној је опасности од поплава, па би прогноза обилних падавина могла да буде пресудна за њихово спречавање. 

"Када су падавине континуиране, дуготрајне, на одређеној локацији, са великом прецизношћу се може неколико дана унапред одредити та локација, почетак, дужина или трајање. Количине падавина које су проузроковале поплаве биле су вансеријске и не дешавају се често", каже Александар Нишавић из Републичког хидрометеоролошког завода.

Димитријевић: Штете од поплава могле бити мање

Поплаве у Србији нису могле да се избегну, али је обим разарања и број жртава могао бити мањи да је ранијих година предузет низ превентивних мера, изјавио је помоћник директора "Србијавода" Вељко Димитријевић.

Каже да су штете могле да буду мање, у случају да је Србија имала припремљен систем за одбрану од поплава, бољу организацију јавних водопривредних предузећа као и боље стање водопривреде.

Димитријевић је истакао и да су поплаве могле да проузрокују мање штете да је било уредног финансирања и наменског трошења накнада које грађани плаћају за те намене.

Димитријевић је додао да би помогло и да су недостаци Закона о водама из 2010. године били отколоњени. Истакао је да је тај закон "с много погрешних одредби разградио јединствени водопривредни простор Србије, који је начинио три потпуно проблематична и нефункционална јавна водопривредна предузећа" (Србијаводе, Војводинаводе и Београдводе).

Како каже, до данас "Србијаводе" нису имале приступ буџету и још ниједан динар по том основу није дат за санацију, али се очекује да ће се то ових дана решити.