Пчеле угрожене због запрашивања

Јанош Балинт и његов комшија Душан из Зрењанина имају више од 500 кошница. Поздрављају одлуку државе о повећању износа субвенција и очекују да ће њихове колеге воћари и ратари контролисати коришћење хербицида и инсектицида приликом третирања биљака.

"Укрупњавају се парцеле,  а то значи да ће бити мање коровских биљака, а са тих коровских биљака је најквалитетнији нектар и полен за развој и за здравље пчелињих заједница, а тога ће бити све мање услед коришћења пестицида. Најгоре је што се користе ови инсектициди за третирање семена уљаних култура што посећују пчеле", упозорава Јанош Балинт.

Недовољно пчела може да преполови принос појединих култура. Код малине га умањи и до 45 одсто, а код шљиве и вишње до 40. Нека истраживања показују да само једно пчелиње друштво подигне приносе пољопривредних култура за 300 евра.

Др Родољуб Живадиновић из Савеза пчеларских организација Србије сматра да поједини пољопривредници не схватају да штету чине себи па и пчеларима тиме што крше закон, третирајући воћарске и друге културе током цевтања.

"Укупна вредност опрашивања пчелама у Србији је 148 милиона евра. Значи, када би сада побили све пчеле, толико би био мањи принос у пољопривреди", додаје Живадиновић.

Многи пољопривредници неконтролисаним прскањем излажу се и великим казнама. Потпуно је забрањено прскање биља током цветања препаратима отровним за пчеле.

Казне су од 50 хиљада за физичка лица до 500 хиљада за правна лица, плус штета по кошници која се плаћа пчелару. И неадекватна евиденција о третирању хемијским препаратима кажњава се са 30 хиљада динара.

Подаци показују да се током године искористи само три одсто пчелиње паше и да су перспективе пчеларења велике.

"Имамо сад конкретно код нас у друштву и у другим друштвима, да се много младих појављује, који немају посла, немају неку перспективу, да се запосле, а ово је начин да се запосле и да зараде", каже Душан Маринков из Пчеларске организације Војводине.

Да се од пчеларства може добро зарађивати, показује вредност прошлогодишњег извоза меда, која је била већа од извоза јунећег и свињског меса заједно. Шанса је то и за појединце, али и за државу.