Зелене оазе на крову

Ако сте светске метрополе гледали из ваздуха, вероватно сте приметили доста зелених површина на крововима зграда. Реч је о кровним баштама или вртовима. Осим што лепо изгледају и штите животну средину, оне имају и бројних других предности.

Да ли сте се икада попели на кров зграде у којој станујете? Он je вероватно нефункционалан, прљав и пун прашине. Такви кровови представљају ругло и зграде и града у ком живите, а заправо представљају огромне неискоришћене просторе.

За запуштени кров у београдском насељу Звездара, могуће решење нашле су младе пејзажне архитекте: бетон, коров, отпатке, заменили би травом, цвећем, дрвећем, дечијим игралиштем. Са идејом су упознали и житеље околних зграда.

"Реакције су биле различите. Било је оних који су били врло заинтересовани, а било је и оних који су били скептични да може да се деси да им уђу бубе, да се појаве глодари", каже Нада Јаџић из Удружења пејзажних архитеката.

На другој страни града - неочекивана, и за Београд, крајње несвакидашња слика. Испод зелене површине налази се 70-ак квадрата пословног простора. Естетска функција некима је можда довољан мотив да имају зелени кров, али треба знати да он има бројне предности.

Економичнији је јер, пре свега, дуже траје од обичног крова, а позитивно утиче и на животну средину.

Зелене оазе, између осталог, прочишћавају ваздух, лети хладе, зими греју, смањују буку, штите од такозваног електро-смога и зрачења мобилних телефона.

А можда и најважније за многе грађане који се боре са поплавама - штета би била мања, кажу познаваоци, да је свака трећа кућа или зграда имала зелени кров.

"Влага се задржава у самом супстрату, тиме је смањена количина воде која одлази у кишну канализацију и спречено је загушивање канализације", каже Весна Иванковић из "Грин декора".

И не само то. Из птичије перспективе, градови би постали безбедне оазе.

"Ако имамо два удаљена парка а између њих неколико зелених кровова, врсте које мигрирају на дневној бази, користе те зелене кровове као коридор којим ће доћи из једног станишта у други", рекла је Соња Бађура из Светског фонда за природу. 

Ако су толико корисни, зашто их нема више? Главне препреке су неупућеност и, наравно, новац. Чињеница да је градња зеленог крова готово дупло скупља од других врста кровова, за многе је важнија од истине да се на дуже стазе вишеструко исплати. Кочница су и законске непрецизности.

"Углавном су вам потребна документа као и за надзиђивање зграде - 100 посто сагласност станара, грађевинске дозволе, урбанистички услови који важе за тај простор", каже Нада Јаџић.

Како да природи врате оно што су јој градњом одузели, у свету су одавно схватили. На крововима се одмарају, друже, па и гаје воће и поврће. У Чикагу и Њујорку озелењавање кровова је и законска обавеза.