Метеоролози и лекари удружено за здравље

Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" је у сарадњи са Републичким хидрометеоролошким заводом увео систем раног упозоравања у ситуацијама кад екстремне климатске промене прете да угрозе здравље становништва.

Институт ће, преко мреже локалних завода за јавно здравље, давати упутства здравственим установама, а најважнија ће бити веза са домовима здравља, где ће пацијенти добијати савете како да се заштите у ситуацијама кад се очекују екстремне климатске промене, рекла је Танјугу др Бранислава Матић Савићевић из Института "Батут".

Најавила је да ће приоритет бити заштита најосетљивијих група становништва, а то су деца, стари и болесни.

На питање да ли су стручњаци у свету идентификовали болести које су повезане са климатским променама, Матић Савићевић је одговорила да је познато да фактори као што су промена температуре и процента влажности ваздуха могу да погоршају стање код пацијената са хроничним болестима, пре свега респираторним и кардиоваскуларним.

Осим тога, постоји и нова категорија болести чија се појава повезује са променама климе, међу којима је вирус грознице "западног Нила", док се неке друге заразе које преносе инсекти шире ка географским областима где их раније није било.

У научним круговима се, на пример, процењује да би крпељи ускоро могли да се преселе и у неке од скандинавских земаља.

Време и здравље директно повезани

Говорећи о утицају климатских фактора на здравље, као један од примера навела је и пораст броја оболелих од рака коже, који се сматра последицом дуготрајног излагања сунцу у условима повећаног ултраљубичастог зрачења.

"Скуп експерата Светске здравствене организације (СЗО) ради на програму 'Климатске промене и здравље', а све земље у нашем окружењу су, на њихову препоруку, већ увеле системе раног упозоравања становништва и мониторинга ризика у вези са екстремним климатским променама", рекла је Матић Савићевић, која је и национални представник за животну средину и здравље у тој глобалној институцији.

Објаснила је да је СЗО у 2013. промовисао "економски алат за процену осетљивости здравственог сектора на климатске промене", којим се математички и статистички мери да ли је јефтиније предузети превентивне мере да се спрече или умање утицаји климатских промена на здравље или плаћати последице, и Србији је понуђено да буде пилот-земља за његову примену.

За тај пројекат је неопходно припремити упоредни преглед и анализу података о броју оболелих и умрлих у земљи у претходних пет година, и то у петомесечном периоду од почетка маја до краја септембра, "који се сматра најосетљивијим за наступање екстремних климатских услова", истакла је др Матић Савићевић и додала да је рад на обради тих података почео.

Начелница у Националном центру за климатске промене при РХМЗ Јасминка Смаилагић раније је рекла да ће метеоролози, осим топлотних, најављивати и ледене таласе, који могу да се очекују у раздобљу од 1. новембра до краја фебруара.

Објаснила је да ће Саветодавни билтен на сајту Завода објављивати прогнозе за четири дана са већом вероватноћом, за 10 дана са мањом вероватноћом и за три месеца "са изгледима" да долази топлотни или хладни талас.

Интензивније праћење промена климе у Србији почело је од 1984, кад је уочено да смењивање топлих и хладних таласа постаје једна од њених карактеристика.